Žena

142 ЖЕНА

Бркић (у ватри). Или, узмимо на пример: мене «скромног званичника — и јавног радника. Зар би то било право и човечно, да ја у најлепшим годинама, у пуној снази умрем, односно погинем зато, што су, будимо искрени, велика господа замрсила рачуне. | (тронуто). Зар ја, који нисам ни муви зла учинио, који сам идеалиста и тако рећи песничка. душа, да погинем пре времена и не довршивши мисију, коју сам себи у задатак ставио још онда, када сам као јавни радник и борац први пут ступио на поприште...

Др. Живковић (прекида га). И тако даље. И "тако даље. |

Марковићка (нервозно). Али молим Вас, оставите се декламовања. Нисмо на свечарима ни у сватовима. Бркић (Као увређен). Молим, молим, госпобо. "Ово су чисте речи поштеног срца и дубоког поштовања према једном идеалном и великом човеку, који...

Др. Живковић. Који са г. Батом служи у истој "опћини. у Марковићка. Него, боље реците, где сте били читаво до поднег

Бркић (за себе). Ђаво да је носи, шта да јој речем 2 |

Марковићка. Да, да. Шта сте ушепртљили2 „Цело до подне сте се мотали на фијакеру. Какву сте -то мисију имали да извршите>

Бркић (збуњено). Мисију2! Молим какву мисију 2... т. ј. да, да. Јесте, госпођо, имате право. Скоро сам смео с ума. Знате, силне канцеларијске ствари, па онда странке, па онда разни извештаји о болници. ЕХ, те, дужности „Црвеног Крста“ ће нас сатарити. Ве"рујте милостива, већ би крајње време било, да овај „ужасни рат престане. Замислите, молим Вас понизно, колико ће несреће донети овај рат. (дебламујући). Колико матера, колико сестара, колико невине деце и „верних љуба ће се у црно завити! И молим вас лепо, „потомство ће са жалошћу читати историју наших дана,

,