Žena

ЖЕНА 99

сматрати, видео сам да му је жена красна и ваљана, да је добра мати и уредна домаћица. Деца његова, старије син а млађе девојчица, такође беху добра, послушна и мила. Кућа му је била чиста, уредна и лепа. Све је било тако, да би сваки човек могао срећно и задовољно живети. |

Но поред свега тога моме оку ипак није могло нешто избећи. Приметио сам наиме, да одношај између њега и његове жене баш није најсрдачнији, ма колико да су они то преда мном крили. Нису се они свађали; шта више били су врло љубазни једно према другом. Али оне развучене црте на његовом лицу, она притајена туга његова одаваху, да му на срцу лежи нешто, да га нешто тишти и боли. У разговору он је и сувише жалио за прошлим лепим данима, а0 садашњости и будућности врло је мало говорио. Већи део дана провели смо обично ван куће, у шетњи по пољу, у читаоници, у посетама код натарошевих, учитељевих или код других сељана. Чинило ми се најзад, као да овај човек бежи од своје куће. И жена му је по који пут благо пребацивала, да много изостаје од куће. Ја сам га познавао као интелигентног и ваљаног човека, па ми је стога њихов одношај био неразумљив и несхватљив. Нисам никако могао себи протумачити, зашто ова два млада, интелигентна и лепа створења не могу да се разуму и сложе. Он ми о томе. никад није ништа споменуо, ма да сам приметио, да би ми се радо исповедио. А и мене је копкало не љубопитство да му тајну дознам, него сам га искрено жалио и хтео сам ма на који начин да му помогнем. Човеку обично одлакне на срцу када се коме исповеди, _ па стога сам се надао, да ћу му својим саветима нешто помоћи. |

И једнога дана, приликом шетње по пољу, он једва некако поче разговор о себи и о жени својој. Моменат је био особито погодан, али сам ипак морао поступати опрезно и тактично. Причао сам стога прво понешто о себи и затим се наједанпут обратим њему

=