Žena

100 ЖЕНА

са питањем: где је упознао своју жену и како се оженио. Он уздахну и поче:

= Е мој драги пријатељу, дугачка је то прича. Ако хоћеш да знаш, како сам се оженио, онда ти прво морам испричати, како сам се одљубио или као што се то обачно каже: разочарао у љубави. Што да кријем, морам ти признати, ја се нисам оженио из љубави. А моја љубав... Но, па ти се ваљда још сећаш из мојих писама» Да, волео сам једно младо, лепом мило девојче. Волео сам, као што младић у тим годинама искрено, идеално и жарко само волети може. Истина, тада сам био још доста млад, било ми је двадесет и две године, аи мојој девојци је било тек осамнајест година. Намера ми је била, да одмах по свршеним наукама нађем место и да се оженим. Но судбина је друкчије решила. Као сви млади и до ушију заљубљени људи, био сам ија прилично љубоморан. Моја пак девојка, не толико го природи својој, колико по рђавој навици и поводећи се за другима, падала би по који пут у ту погрешку, да се чини кокетном и да тиме изазове моју љубоморност. Ја сам због тога много патио у души својој. · Само онај који је и сам љубоморан, може да разуме и да схвати осећања љубоморе. Ах, шта све нисам осећао и претрпео, када бих је видео где се и са другима забавља! Чинио сам јој због тога пребацивања, молио сам је и преклињао, да ме не изазива, да ме не вређа. Но она ме није послушала. По који пут смо се због тога и разишли, али смо се увек и помирили. Једном приликом пак, када се опет нашао некакав њен удварач, странац и иноверац, мени је дозлогрдило. Међутим на њено уверавање да га неће више ни погледати, ја сам се умирио. Али, када сам је сутра дан затекао где се са њиме шета, у мојој души је између мене и ње пукао толики јаз, који се више није могао премостити. Од душевнога бола ја сам се разболео и телесно, а тај је бол убио и моју љубав. Између нас је било све свршено. Ја сам отишао на страну, у друго место и силом сам угушивао у себи сваки осећај према