Žena

ЖЕНА ' 219'

Удесу.

Заједљив си; ко маћеха љута Прогањаш ме већ толика лета, Где год могу склоним ти се с пута, Ал ме твоја рука свуда срета,

Живота ми дуж врлетне стазе Трње сејућ", где би руже цвале, Само да би, кад трњем загазе, Ноге моје крварећ сустале.

Но залуду! Нека милијони Љубимаца твојих цвећем шећу,

Гњев твој мене док по трњу гони Пута свог се оканути нећу,

Ма да пропаст са свих страна прети... Голих ногу, огрезлих у крви, Ја ћу право ићи к оној мети, Бог коју ми одредио први.

Ђ. Лазић. |

Срамотно признање.

Враћали су се с посла. Примили су недељну зараду. те како ће проћи поред „Три грозда“. Договараху се, да се сврате на чашу вина.

— Ваљда је пргво, да се после толиког посла

мало окрепимо — рећи ће један. — Право велиш, друже! Хоћемо!... Ући ћемо на чашу... — прихвати други.

— Ја ћу кући... рекао је трећи. Замало и они се нађоше пред „Три Грозда“. Трећи

хтеде остати код речи ида не уђе, али га она двојица ухватише и увукоше га.