Žena

364 ___ ЖЕНА 56

ПИ Епа ни АА О АТИ јој је сваки час закрчивао пут, да само нађе више при- | личе загледати се у њезине лепе очи.

Домаћин се дигне да зовне госте столу, у то дође. листоноша те донесе читаву рпу честитки, које се прегледаше на брзу руку. „Тоде! Ево један локо лист! Сагурно честитка“. _- рече протиница пружајући му. „Да. Честитка г. Клаића. Извињава се мигреном, па нам неће доћи. Штета“,

Снски свет поче протестирати, зашто да баш он, не може доћи, те изјавише да желе да после ручка,

млин макар на вече дође. Прота пошаље Меланију:

„Хајде, дете, напиши му ту жељу наших гостију!“ Гости одоше У трапезарију а Меланија у очеву канцеларију. (Седе за писаћи сто, узе очеву посетницу и замисли се. Пређе је све весеље — а како се веселида данашњем дану! Озрен је требао седити с њом при столу. Кога ће јој сада доделити> Сигурно Јоцу. То мора спречити. Зовнути ће старога суца, јер њему нема додељене даме. Брзо напише позив и преда момку. | 4 Ушавши у трапезарију виде, да је већ касно. ___Крзј њеног места стоји Јоца, блажено се смеје држећи У Буци китицу ђурђица, чиме је сваки каваљир 06дарио своју даму. Стари судац седи са гђцом Петровиневом, која је била Јоци намењена. Меланија је побледила, но покоравајући се етикети прими ћутећи и Уз лаки наклон главе цвеће и метне га крај, тањира. Судац је дувао и протестирао што га се ограничава у особној слободи надодавши: „А што се доТодило тој полетној педагошкој глави да се осећа као иза пробдивене ноћи у лепом друштву, при доброј Капљици и у друштву дама које стоје крај краља 2 Зар да ја своју стару параграфску меморију натежем са празним речима — којих у опће и не знам> Домаћине! Брже ручак, па гони, брате, нек' се гута ма „У пола жвакано, не би ли се ова тортура што пре. _ свршила!“ Урнебесни смех беше одговор на ове ша- | љивг примедбе сучеве, који је као против знанац из