Žena

363 '

ЖЕНА )0

„нима — може и у збиљском животу овако бити, то' готово да нисам веровао. У знак мог штовања и пријатељства прими овај прстен од мене, а дај и Ти мени какав спомен на ово вече“. И Озрен даде њему прстен те уговорише да се кроз живот барем годишње дописују, а у случају каквог ванредног догађаја нека то

прстење послужи као

тумач.

Иза тога се дигоше и растадоше. Било је већ касно у ноћ. Јоца узабере пред свратиштем један од првих пупољака ружиних са камером, да га задене у Меланијин прозор. Дошавши близу протине куће опази

да је њезин прозор ланија стоји а гледа

отворен. Тихо се примакне. Меу звездано небо. Приметивши

Јоцу пригушено крикне и уклони се. Јоца положи пу-

«

пољак на прозор велећи: „Лаку и благу ноћ!“ и удаљи | се. Чувши Меланија да се је он удаљио, приђе про-

зору, узме пупољак, б и лебнеЈ

аци га пред кућу, затвори прозор

=

5.

Освануо је и Ђурђев-дан У пуној пролетној буј ности. Зеленило на све стране. Красан, сунчан и то-

пао дан.

Пред подне се почеше мењати код проте чести“

•

тари и купити званице. Салон је пун одлична грађанства. Даме у свиленим и светлим оправама. Бесео жагор и ћеретање. Меланија и Јелена послужују слатким

и ракијом.

Протиница је већ дваред давала Меланији знак да зовне у трапезарију, но она се чине да не примећује. Оштар би посматрач опазио да она некога очекује,

јер често погледа кро

з дугачки ходник а и на улицу,

када јој се пружи прилика. Весела је и мил, а у новој ружичастој, свиленој оправа, са црвеним као крв гонџетом на пуним грудима управо чаробна. Јоца је сљеди погледима и гута очима. Непрестано налази прилике да јој „учини какву малу услугу, а пошто је она то згодним начином спречавала, начини се неспретним те