Žena
10
расположењу провеле су сељанке у дому две недеље. Све им се допадало, све их је радовало и веселило, а оне саме биле су предмет највеће пажње свих мештана и околине. Др. Собол, лекар из Црквенице свакодневно је долазио да их посети. Свакој сељанки која је имала покварене зубе, зуби су поправљени бесплатно. Г. Славко Грујић као прави и искрени домаћин трудио се да свакога дана деци пружи нова задовољства како би им ови лепи дани проведени на мору, остали у што бољој успомени. до
(Наставиће се)
Шта вреди човек у нући а шта жена.
Ако хоћемо по лепоти, онаква није ни бела вила, каква оно беше у нашем селу Мара У. К. Момци да искриве вратове гледајући за њом. Али шта момци, нема тога ко ће поред ње проћи, а да не стане и за њом не погледа. А мати јој све говори: „Чувај, ћери моја, лепоту своју, то ти је капитал.“ По соби се нема шта плевити ни окопавати, ни жњети, а у поље Мара није хтела ићи, да свој капитал не изгуби, да јој се лице не поквари од сунца и ветра.
Ко је мудар, говори по селу, боље да је Мара слепа, него што је лепа, кад у кући код свог оца ништа не привређује. „Што дикла навикла, то невеста не одвиче,“ те тако Мара неће радити ни кад се уда. Али нашао се ко тако није мислио, него гледао на лепо лице, а за друго мислио, лако ћемо, научиће она.
Кад се Мара одвела у Петровићеву кућу, што је у мајке научила, то је овде радила. Само се лицкала и кинђурила, и све се чувала да не оружни, па је зато и од рада бежала. У кући јој приговарали, па су је и карали. Данас зло, сутра зло, док не дође и оно највеће, да се Мара мајци врати. У кући Петровићевој чуде се, како то може бити да млада не ради, нити да се привикава кући и течењу. А ми се опет чудимо њима, да не знају оно: „Што дикла навикла, то невеста не 'одвиче“.
Била у нашем селу и друга једна прилика. Стана Попова није била баш лепотица, али што је била вредна, то већ више нема. Кад иде, мислиш не стаје на земљу. А и што се носила; да јој близу прићи не можеш. И кров би с куће продала, само да се накити и накинђури, Попова је кућа сиромашна, али по Стани би рекао да је прва у селу. Кад би ко матери њеној рекао, да ћерку диже и сувише на мону, она би тек: „Ако се и држи на моду, украла није, већ зарађује“.