Zenit

Ć o v e k a, Umetnik je Objavljenje Bogojavljenje Strašní Sud; Č o v e k a. On je beskrajni krugozor kojí nígde ne počinje i nigde ne svršava na smrtno divljem zemljokretu kroz prostore. Centar je ZENIT jedino čovečje spasenje jedino otkupljenje,“ * Povodom Z e n i t a napisano je svega i svačega, Mnogí su pisali o prvom broju dovodeči ga u vezu sa ranijim pokretima, Svaki je to činio prema svome gledištu i video u njemu još jedan izraz bolesnog stanja, a drugi vrlo tačno videvší u njemu još jedan náčin i najnoviji stepen da se doje do klasicizma i humanizma 20. veka. Bilo je i íakvih kóji su viděli u njemu ~namernog ludovanja“ (beoyradska Tribuna). Nas najviše interesuje držanje onih mladih, zato što imaju 20 do 30 godina kóji su pisali o „Zenitu“ kao reakcionáři, Ti mládi reakcionáři pišu stilom i pameéu onih kóji odlaze a ne kóji dolaze. Vide samo převrat u revoluciji duhová, a ne vide ono što izlazi iz tóga. Tako pišu oni kóji se ne usuđuju da vide to novo jer znáči njihovu smrt. Mládi reakcionáři nisu ništa „bolji“ od starih, Šta više, Ispitivaču ovde několiko tipičnih pisanja tih kóji ne svaéaju o čemu se rádi: Nova Světlost {u Beogradu mesečna revija mladih reakcionara) piše u prvom broju (sada je izašao treči); „Pojavi se na zemaljskoj kugli neki futurízam odmah je u našoj književnosti, neki kubizam odmah je u našem vajarstvu, neki bolševizam odmah je u našoj politici , . Ta revija obečava borbu protivu ídola i stavlja Bogdana Popoviéa i Vínavera u jedan red . , , Ti m ! adi nesreénici vide samo imiíacije, Neverovatno je njihovo nepcjimanje duha vremena Neverovatno je skoro njihovo neosečanje dinamike koja nas nosí i koju estetizujemo. (Cela je umetnost u tome.) Ne vide da ako ima kod nas tih novih pojava, da je to zato što ima takovíh duhová. Ne vide da je to sveopéi duh. Ne vide ako je to i ovde i tamo da to nije iz imitacijc nego zbog INTERNACIONÁLNĚ pozici je duše i duhová. Tipičan je primer i bivšeg úředníka „Kritike" kojí tu skoro, hoče da dokáže da srno mi u „intelektualnom ropstvu“ i kóji se pita ~hoče li Jugoslavija ostati kao magazin za repove slučajno nadošlíh kultura?“ Takav Jedan i raože da tvrdí da nemá ničeg novog i našeg u novoj litcraturi, Sličan mu je kritičar beogradskog „Pokreta“ ~R es“ kojí povodom „Zeniía“ piše (10, IL); ~Sve (revije) su na sebi irnaíe nečega od bolesti sredine ili boije reci da se ne zamerimo —• od bolesti svojíh pokreíača. „Víhor, Kokot, Grič, Plamen“ i po tri puta itd., sve su to časopisi stvarani jednom ludom ambicíjom pojedinaca, koja je u sebi katkad imala malčice instinktom naslučene neke čudne sutrašnjice, ali večinom bili vrlo laka roba.“ Pored tóga što ~Res“ razné tendencije meša zajedno, on pohazuje nesposobnost svatanja te „sutrašnjice“ ko : a je

i koja če biti čudna samo za njega. Taj ne svača ni dan.išnjicn. I službeni kritičar „Demokratie“ šaljiv je, U broju od 13, 11, piše; „Mi smo oduvek imali takvih Stíirmera i Drängera, ali, nikada toliko mnogo ko danas. Oni imaju čak i svoja tri časopisa; Kritika i Zenit u Zagrebu; Novu Světlost u Beogradu. Svaki od ta tri mlada časopisa, koú, pored sve želje i težnje za što veéom origmalncšéu, i suviše siiče jedan na drugi, kao jaje na jaje“. Ovome kóji piše kao da postoji savez izmedu Zeni ta i ostalih revija nemá šta da se govori. On je u haosu a ne mi, D. B. „Jutarnji List“ kóji tvrdí da je „Zenit“ pohrenut zato što mu je urednik neprijateij dosade šta cdgovcriť,? Jedino to, da smo protivnici i dosadni h tip ov a i mladih reakcionara. Ja sam spomcnuo ovde několiko primera, najnovijih. Spomenuču sada samo jedan primer svačanja novih pojava, M, Svetovski piše u beogradskoj „Eposi“ (10, IL) : „ali se javio novi list „Zenit“ kao pret eč a švih novih listová kojí pripadaju budučnosti, „Zeni ť‘ je mnogo više nego svi drugi listoví poklonio pažnje čoveku ... „Zenit“ po svému ima jedan nov aksan, human i sveopšti. On okuplja oko sebe, sve nove, sve kóji su u stvaranju“ itd, Svetovski i drugi*) opazili su, osetili su ono novo što počinje, ono što ide do u dubině i visine čoveka, i da to ide tome čoveku koga tražimo, kojí ima k.iko velí Mic i ć ,sv o j Zenit“. Mi íražjmo i hoéemo i radimo do tóga, da svaki dođe do svoga Zenita. Javlja ii se nov talenat, genije glupani, stvoříce savez protivu njega, to je Swift odavno rekao. Javlja li se nov pokret na njega se odmah navaljuje. Skeptici, paraziti, degencric , reakcionáři su uvek protivu novoga. T i napadaju danas i nas. Psi laju, a karavana pro-1 az i. Karavana „argonauta ideala“ maíobrojnih ali odlučnih, Idu svojim putem, Iznad, na više Suncu, U ostalom sasvim O prirodno da dcbar deo današnjih ne svačaju nove pojave, Prirodno je da ima takovih kóji ne znaju o čemu se radí, d„ se radí o tome; dati najzad jednu bazu, stvořili naš klasicizan i doéi do stila. Málo je tih kóji znaju da POČINJE JEDNA VELIKÁ EPOHA konstrukcija; siníeza: „rukovoděním jasním koncepcijama , Malobrojni su oni kojí razumeju da se preko nas i kroz nas ! prmoču nas vrš i estetizacija dinamike, Danas smo cpet u tome stadjumu da zbog loga třeba, prvo izačí iz haosa, pa ondá sredívati i organiziratí elemente. Dakle: borb e zasada, *] . Citiram jcš samo Balkan (beogradski 15 III) „Zenit“ nosi čoveka. To je rezuliat manifestacije duha u jedno} opštoji, aíirmativnoj orijentacíjí, Drugačíje ne može biti. I mora sve da ie u znaku tóga. Mi pozdravLamo Zenit, jer pozdravljamo sebe itd. Dosada je govorilo 1 5 listová o Zenitu koliko ja znám,

2