Zenit

Konačni cilj nije samo izrazíti težnje vremena, niti ući samo u suštinu ranogobrojn-ih problema vise vremenskih nego večnih, nego je preko i kroz suštinu današnjíh problema doči do Suština, Preko pesama o nama današnjim do pesama o nama večnima, Cilj je bratska, índividualna u m e t n o s t, Prema tome; kozmična, ekspresionístička umetnost Zenita, Cilj je i spojití individuálnost, talenat,- ono vise u čoveku sa kulturom švih, sa proletkultom. Privátné dispozicije i stvaranje díspozicíja za kulturu svili. Neka svi dođu do svoga Zenita koliko je moguće, Danas: pesnik visa reálnost unosi sebe u sve okolo. Njegova pesma bolova, grčeva, krikova, pesma jadikovka ili triumfalna, pokreće i dotiče se duše i duša, Dotiče se zato što peva kosmos i odnos, Vas mene i sebe srži i dinamičnog ~ja“. Danas pesnik stvara sa vremeni ra i t. Doba boluje od grčeva. Kako i zašto to svi známo. Nisu svi ni sami današnji ali današnja je n a š a težnja lečíti. Katarsis se traži decenijama. Danas je posleđnji stadij pre njega, Ili - ili, Tako bar izgleda. Duhovna perioda, ova ide od P o e a, Baudelaire-a (poslednjí Goti), Ide i od Whitmana, Nietzsche a, Ibsena, Dostojevskog, Flaubert a, Cezanne-a i simbolísta, Ekspresionízam je u mnogome približavanje konačnom rešenju. Ova perioda transíorrnizma puna je predskazivanja i doznavanja, Puna fragmenata, Ali ona ima .Nietzschea tóga sasvim novog stava čoveka, gorostasnog barbaro-kosmosa Whitmana, Danas: pesnike tumulta kao što su V e r h a er e n, ispitivače nepoznatog gesta kao što je Maeterlinck, evropeanizme, religijske pokušaje, novih mogučnosti: kinematograf. Ima sjajnih raomenaťa i početaka, ali málo INTEGRALNIH LJUDI DUH -f AKCIJA -f ČOVEK -i- UMETNIK, Ono što jedan francuski estet zove artistoc r a t e. I nemá kultuře švih, ali jma revolucije duhová. Revolucije u opšte, Menjanje temelja i stvaranje novih, Preko akcije duh ulazi u stvarni život, Víša se reálnost unosí. Ako se ne bi unela, ondá ništa se nije děsilo i samo krví prolévalo iz fanatizma dogme i krvi rádi, A samo to, mi nečemo, Novi pokret - akcija -j • duh ima nečeg elementarnog u sebi. Ono što reč s é v e tačno označava, Elementarnosti onih kóji tako reci ulaze u kulturu. Mi smo mládi. Mládi i naimlađi naši skoro svi znače jedan nov početak. Skoro svaki je od njih početak donošenja vise ~reálností koja če biti superiornost čovečje duše“ kako je to pisao C e s a r e c, lo je krajní cilj: superiornost čovečje duše: Maksimalnost duše i više reálnosti. To je sve trebalo vídeti u ~Zenitu“. I vídeti u njemu osečanje stvarnosti koliko i vere. Osečanje dvaju motora n : ednom čoveku: dmamičkog i onog drugog: ete-

rističkog, Temelj i suptilna viša reálnost. Zato tvrdím i dokazujem da ima novoga i da tira novim počinje tek akcija jugoslavenske književnosti i umetnosti, I da time počinje unošenje našeg u evropsku književnost i umetnost,*] O učešču, odnosu prema evropskoj, naročito prema jednom njenom dělu francuske biče još řeči, I o tome kako su samo kritičari pisali ne o tome kako naši imituju nego baš naglasili novo. Itd, Za sada cítiraču samo iz poslednjeg pisma I, Golla ove redove: „Zenit" qui monte comme une fusée claire dans notre cièl assombri -.

Најсентименталнију o ситости легенду

Растко Петровић

Париз

У души ми je одаја простарана У њој клупе дрвене. и три i+пећи зидане. Неко с десна улази и овакову чудиу причу исприча: »Има ли ичег лепшег од тресишта покривеног биљем. И тица које će пад њим довикују ; Има ли ичег веселијег од премладе девојчице Што трчи уском стазицом? Ево je скаче час на једну ногу, час на две. Толико je весела. Хтела je Beb да прође, да нађе убавог младића Да га пољуби на уста када Ш е в a р угледа. У шевара три су листа; један црвен. један плав Један од злата. Шевар ce на све стране поклања Један лист вели: пољуби ; други вели; загризи ; Трећи најзад: поједи. Девојче потрча да их узбере. Али je тресиште ровито: више ce никуд не може Пего y дубину до краја. Девојка промисли: да ли je довољно дубоко Да јој ce високо тело утопи. Па када ce увери насмеши ce и опусти!« У души ми je одаја пространа У твој свако вече једу јегуље пржене.

Lieber Kamarad!

Ihr Zenit wölbt blau über den blassen Stirnen Europas Er brenne, er glühe Sonne in aller Herz „Zenit“ ist eine Tat

G oll

4