Zenit

»U najnovijem broju književno-umetničke revije Kritika (sveska za april), koja izlazi u Zagrebu, izašao je шој pre tri godine pisani članak »Kosovo«, Članak je štampan bez moga znanja, i on ne može reprezentovati moje sadašnje koncepcije i orijentacije. Za sada ovoliko, a u buđućoj svesci Kritike reći ću o tom slučaju više. Rukopis nalazio se u rukama mojih poznanika, i oni su ga na svoju ruku dali redakciji Kritike.«

Pesme jednog epigona i plagijatora:

Pesme jednog epigona i plagijatora: »Srebrna Cesta«, Kao jedini potpisan je autor Gustav Krklec, Oni brojni, u toj knjizi očiti i jasni, dobro su sačuvani u »njegovim« ženskastim pesmicama, Ima ih čitava legija. Snebivao sam se, čitajući ovu (kod nas valjda »najbolju«) a ntolog i j u. Molekuli i atomi raznih i mnogih ličnosti i pesnika zajedno s potpisanim autorom sačinjavaju jedan konglomerat koji je đosađ u našoj literarograüji bio nepoznat. Zove se »Srebrna cesta«, Lienost istog autora posve se gubi ili gotovo i ne postoji, Asocijacije dovode posve druge na površinu sećanja i syesti, (Čitalac dobiva groznicu!) Verujte, bolje i lepše je čitati u original u. Na pr., dobar nemački pesnik Rainer Maria Rilke, koji je u nas malo poznat, peva ovako; »Meine gute Mutter »seid stolz : Ich trage die Fahne, »seid ohne Sorge ; Ich trage die Fahne, »habt mich lieb : Ich trage die Fahne,« Divno —zar ne? Zato je to rođeno u đuši jeđnog p es n ika i to nije prepisano, To je doživljeno i nije posledica papirnate kompilacije i transformacije koje se u nas sa velikim priznanjem zovu; pes nik! {Gg, Bogđanović ~,,,. Lunaček!), Osećate li vi veličinu te reči p e s n i k ! ? Vaš »najtalentovaniji među najtalentovanijima« G. Krklec, ima na strani 91, pesmu »Zastava« s ovim plagijatom: »M ajko ja no sim zastavu« Tako počinje svaka njegova strofa, a ono ostalo je transformacija ođ Rilkea pa do M, Grčića (Pročitaj svršetak te pesme i uporedi sa »Briga Materina« »Antologija« B. Popovića!). Ja ne ću đalje đa naslavim. Nije ugodno razotkrivati tuđu golotinju. U takovom času osećam samilost i gnušanje. Ali savest Imate li vi drugi savesti umetničke savesti? Zar sme ovakav da se zove pesni k kad to danas najviše znači: apos tol!? Najsiromašniji autor u našoj sredini je po vama »najtalentovaniji«. (Nečudna srodnost!) Najnevredniji i najsitniji »rabotnik« na tzv, »literarnom polju«. U kojoj drugoj zemlji ovakovo bledo piskaralo koje je kao petlić skakalo na druge, (da prikrije svoju slabost!) bilo bi već d av n o onemogućeno. U našoj, on je najtalentovaniji transformator đoduše. (Vidi i Bublićeve podatke u »Novostima« 1920.), Sve ostalo prepuštam drugima, koji će imati više strpljivosti, Potražite i uporedite: Nazora, Vidrića, Dorajanića, Matoša i dr. Ovo je samo kao mali dokumenat savremenoj hrvatsk o j književnosti naročito g, Lunačeku, Blaženi siromašni duhom jer su njihove ceste srebrne!

Predavanja D. H. K.

Predavanja D. H. K. o Ijubavnira poduzećima Napoleona, (!) Da smo mi poštovaoci Napoleona dostojnije bi slavili 100-godišnjicu, »Predavanje« držao M. Begović. Inače jedan od »urednika« »elegantne«, »otmene« itd. »revije« »K rit i k a«, Pre Begovića Badalić. Posle njega Vernić. Sve se kompletira, Sva predavanja »u stilu« t. j, mlaćenje prazne slame. Govore o onome što ne svaćaju, »Leben muss man« kako to reče jedan ođ »mladih«.

Imažinisti

Manifest moskovske grupe, Nas je još vrlo malo, U poeziji; Sergej Jesenjin, Vadim Šeršenjcvič, Anatoiije Mariengov, U slikarstvu: Akulov i Evdam. No naše su teorije zarazile prestonice i palanke, Svugde imamo darovitih učenika, Jedini material poezije jeste s 1 i ka, reč kao takva, Reč je u suštini slika. Nas se ne tiče sadržina reči, a još manje njegova zvučna obojenost, O tome neka se prepiru muzika i filozofija, Slika za nas nije način na koji ćemo iskazati neku misao van nje, Slika je za nas samocilj (Selbstzweck), Slika kao takva to je škola našeg električnoga jevanđela. Mi imažiniste ne priznajemo pođređivanja slika, i mi pozivamo pesnike, da odpočnu vers-libre slikâ, Mi prizivamo k poetizaciji poezije, pomoću udaljivanja iz poezije i filozofije, i naturalizma i futurizma i muzičke instrumentacije. Hiljade nežigosanih.

Hiljade nežigosanih, Posle Hondreyovih 100,000 žigosanih, štampala je knjižara Kugli u Zagrebu nekoliko hiljađa n e ž igosanih knjiga: U, Donađini Igračka oluje, »đrama« u tri čina, koju bezuvetno treba žigosati pa makar i bez državnog žiga, To je drama autorove slabosti! Drama jednog nestvaranja i siromastva! Učestaše baš neki autobiografski »romani« i »drame« (kao da smo željni golotinje, siromastva i bede!) bez ikakove umetničke vrednosti, Dakako »ekspresionisti«! Spominjem još ovo: »Igračka oluje« svršava sa neveštom kopijom jedne drame St. Przybiszewskoga: »Za srećom« .., Kopije .., kopije ~, sve same -,,, Kad bih se molio Bogu, prva bi mi molitva bila, da me izbavi muka od čitanja ovakovih glupih »drama« i sličnih »romana«.

STRAST.

STRAST. „Roman iz beogradskog života“. Napisao S. D. Pija d e. Nova knjiga. To Je sva njena vrednost prednost, Poveć-iva broj, Ali u umetnosti ne važj b r o j, kao na vašaru ili skupštini, Sva je jugoslavenska publika skupština na kojoj se glàsa. Ko vise glasova taj veéi pobednik, , SUtki put toj „strastvenoj“ književnosti utrla je Andrićeva „Zabavna biblioteka“ iz Zagreba, jer u Zagrebu je koješta zabavno, i( (Čaklović je počeo jos rđavije s , Đavolicom a sad se je „popravjo“ i sledi put „boljih“ ucitelja.) „Strast” je produkt literature: Afrodita, Poludjevice i dr. S, D. Pijade je postumni sin P. Louysa, M, Prevosta rođeni brat Milana Begovića, Zašto je g. Pijade čitao baš takove knjige? Moždu koje i tolike bolje, rodile bi nešto —• ~b olje”.

SU—JO—OO—OJ.

SU — JO—OO—OJ. Šta se čuje? Nastupile su metamorfoze g. Ćurčina, komanđanta rekrutske čete »Stara Evropa«, U broju od 10. V. 921. mobilizovao je g. Ć, đačku četu rekruta pošto je drugi i treći poziv otkazao poslušnost. Ništa zato! Ali »oni koji đolaze« nisu još svršili ni rekrutsku školu, a komandant ih izveo na javni mimohod. Po vojnim zakonima komanđant treba da se kazni. A po zakonu savesti isto tako radi redovnog samopohvalnog pisanja kritika o časopisu kome je sâm urednik, Prepoznaje se po šiframa: SU — JO —OO— OJ — UI, (»Jut. List«), P. S. Inače »N. E.« kao i ostale revije napreduju u imitaciji, Posle »Zenita« i ona menja boje papira.

M. Crnjanski: Dnevnik o Čarnojeviću.

M. Crnjanski: Dnevnik o Čarnojeviću. Izašao je roman našega saradnika u izdanju bilioteke »Albatros« u Beogradu, O značajnom romanu i o njegovom piscu biće opširno govora u idućem broju.