Zenit

јодиом речју свс je приносило себе као дар куиоли. Сво ее довршило y њој. Иосило моје обожаваљс њој { — и љсму). Она јс сакупљавала све дарове, вибрирања, обожавања. Посила их високо, и з р a ж ав a л a и X узвисујући. Душа Рима није хтела, могла. другчс да ce узвиси и носи себе y висиие. иего само кроз љо (љога). У Риму заираво ве живе људи пего дупге. Спиритуалности. Moju ce душа упвисила. Две душе, дута Рима, (Мнколапђолл) и моја, Пратимило су ce. Поњале y ввс и испуњавале су валдух н тгростор. I' и м им a цс вт ра. Друге варопш иемају га. ВаjtoniH су шеталишта, лролазшлта људи. Алеје или Kvhe куд лролазс, иду и долазе и одлазе људи. I »ртлози. Рим има дентра. Центар то je куиола Св. Пстра, Круг. Побожттост. Узвиптавање. Рим je скуп »путоказа« и мотива ка естетизовању. Рим ставља иитаи>а и одгонета. Али где сви »иутокази« уиућују иа оног који одгоиета y истини на Микелапђела. Довршује ои пиз питања, једно доба. Ол јс крај. циљ и ислуњавање Ренесансе. Моја јс дугаа ишла ка своме одгонетању. Светлост je нестала. У сумраку куиола јс изгледала join упутрашнија. У мраку видео сам још једиу бли«•тајућу тачку сјаја: Куиолу... У иростору између Рима и себе (ir y себи); борбе, судбипе, уметнике, визије, ствараља. Пзнад свих великог уметника како израђује концепције, како ce бори, како конструјипте астралном душом, душом, телом, крвљу. Кроз њега сјодипиле су ce борбе, судбине и људи за козмосом. Јс дaн,из a ш a вш ииз св era, ко зм о са, реалћзy јy ћ и се б е сјсди њaв a о je иоп ов a с a ко змос ом. Симфоиија мопумеиталиости и козмичности, дииамичттостн. Интензивпост. Снага и смирење. У м е il и: ирииремање за нов живот, наставак узвишења. Груди су ce ишриле и чело. Ja сам парастао. Руке су ce шириле и лреко, кроз, иростор слао сам своје поздраве, емоције, цјелове, призпање, обожавање и братство Кутголи ibciiom уметнику »брату богова«. (-bo дултс састале су ce, братски лебделе ... Живим. Живот: реализовање узвишења.

Иаписао 15 и 10 јуна 1920 y Риму, као фрагмепат једиог ромала који he ce тшсати ополико дуго аутор буде живео.

The Sick Soldier

Percy Noël

- New York

„Come back“ said they and lifted him from where he lay half dead; but once upon his feet he saw the land that lay ahead, where cannon belched and rifles spat making globs of red.

„No! No!“ cried he and staggered fro to stop and fix his eyes upon the hills of Serbia, the Bulgar's stolen prize, where overy wife and sweetheart knows how a soldier dies, „You're sick. Come back a little time/' But he looked straight ahead and not one pace away would move from Serbia that bled, while cannon belched and rifles spat making globs of red.

Amerikanski pesnik, živi učesnik u stvaranju internacionalne umetnosti, učestvovao je uz našu vojsku u najvećim okršajima na Solunskom bojištu.

Kurt Schwitters Dada

Dragan Aleksić

Prag

Walter Mehring po Japanu pandadaizira kao Dada New-Ocase a Hannover nosi Schwittersa t. z, najpozitivnijeg dadaistu i posrednika HasencleverHülsenbeck matscha, koji analogan svcmu, okorišten svima, čuvan tehnikom astudija zove sebe Dada-Antidada pesnikom, Fenomenalno je Hülsenbeckovo odricanje od njega, Dadayama pljuckanje na Anna-Blume (C, Ribemont Dessaignes fićuk »Java-simptome«) a ipak ako je DADA rastrgan jedna rastrganost pripada Schwittersa, Dvopolutna zemlja i dvopolutni Schwitters pesnikslikar. Umetnost se ne kondenzira bukvarnostrogim međama (Pierot Marcetto) već se nedeljnosvečano i novokostimira, Meketanje starostavnosti preskulptiše neke ideje u nepomičnost, centropomaknuće sistematike nestaje Schwitters ne miče pomičnost već ograničenost DADA je gîobetreterski ornamentiran gencralnošću, on muzicîra slikarskim stihom skulptura ili slika muzico-skulpture stihovima Schwitters čovek ne sadsmione dobe već futuroacademicae Na Schwittersa Preddadaistu pljunuti Ležerno Schwittersa dadaistu okovitlati sa tri mlaza obojenih lampi Mikroskopom tražiti generainost je 0, generainost staviti distancijalno je jasnoća Schwitters je generalno dadaist u svome izrazu on je Merz-Kunst Merz-Kunst Široka sh'karska hipodroma, Sve se akademsko i klasično moglo naučiti kao imitativno realitno prema prirodi Tehnika se uči uokvirena skolom, katedrom, cvikerom i t. d. (Pollice verso!) Ali tako ostati b e z umetnosti nije slučaj, Izražaj sebe temelj umetnosti se ne uči; linije, forme, boje i reči daju komplikovanu kombinaciju izražaja, sinteza materija sa vazduhom umetnika Schwitters se izvinuo iz učenja i ide prema jedinoj genijalnosti On misli, slika se ne može rastumačiti raaterijaîno govora, kao što se ni reč »i« ili »to« ne može naslikati —• (Apsurdologija) -To je bitno bez konstatacije —• On slika bez elementa prirode, uzima el e m e n a t

4