Zenit

рави дворски церемонијал и сиђе с ирестола y сусрет Ануке. И када ce она хтеде пред њега ничице бацити, он je прихвати за обе мале руке, привуче je себи, и опијен њеним мирисом стаде љубити по голим мишицама и дојкама. Потом je уведе y царску ложницу. A сви великодостојници попадаше ничке по мозаичном поду и јечаху грчећи ce y страшним мукама, јер мириси и на њих дејствоваху. Моћни фараон и мала Ануке остали су y ложници три дана Заједно. Тако пишу папируси. И цео живот Ануке беше увек тако светао и Бошњи угодан. A када дође дан неумитне смрти, жалост као плаха киша паде по Теби и Мемфису и целом Егишу. Узаман ce орио лелек малих робиња y њеној палати, које ce од туге забадале себи дуге, златне игле y обле бутине, и обридале богу смрти невиност, коју су већ давно изгубиле, узаман су неутепгаи љубавници шибали робове, да су им са црних леђа врцали млазеви крви, не би ли умилостивили неумитнога, узаман... Божанствена Ануке била je мртва. И цео Египат je слављаше и нарицаше над љоме. Али док су свештеници парали ножевима љено бело, нежно тело, и извлачили из њега утробу и Moзaк, и док су га после мирисним балзамима испрали, и свиленим пантликама и брокатом увијали. дотле je душа, однешена духовима смрти, изашла пред страшне судије y Аменти. И када најмлађи од три црне судије прочита иа дугом замоту духовнога папируса све њеие грехе, за које иа земљи нико није зиао, душа несретне Ануке задрхти и пребледе. На мале теразије су падали греси прво мали, потом све већи, али одједном на њих паде нешто тешко са металним звуком, оне ce прекретоше, и тас греха додирну паклену земљу. To беше њен најтежи грех. Јер онда када шиљатокапи Асирци под славним Раманирари освојише плодне земље Нила, она je отишла тајом y њине логоре, и дала ce младом асирскоме капетану, чија бакарна брада y божанским увојцима падаше на груди. И долазила je тајом свих оних ноћи када ce месец није јављао над пустињом и Нилом. Па када јој једне ноћи снажни Раманирари затражи свети метал из фараонових ризница за врхове стрела својих ратника, a кога код Асираца не беше, она продре кришом y царске ризнице, и донесе тражени метал свом непријатељу љубавнику. Сада тај метал са звеком прекрете теразије. И бацаше тегове година испаштања на другу страну, и теразије ce уравномершпе. Тада страшним гласом завика најмлађи судија: Тридесет и четири стољећа да твоја душа лута, о Ануке, кроз тела нечистих животиња и жена. Па ако које од тих тела не почини грех сличан твоме, тада ће ти душа доћи y Нирвану. И две старије, црне судије муком климнуше главом. A душа несретне Ануке излете пуштена одатле, и уђе y тело неке старе, мршаве камиле. Тада су настале године мучења. Вукла je тешке терете на себи, трпила je жеђу сред безводних бескрајних предела, палили су je ' жарки пустињски ветрови. Када je урлао сироко, или je тукли камилари, она би падала на колена, и плашллш "угапала своје крупне жуте очи,

A највише je патила што беше лишена мужјачкога загрљаја. Јер и ако би какав сувише млади дромедар, са тек пробуђеном мушкошћу y себи, и хтео да окуси од њеног смежураног, старачког тела, оиа не осећаше обгрљаја ни тежине мужјачкога тела на себи, јер je творац наредио да ce камиле nape само додиром својих мртвих кукова. Када јој најзад од удараца и старости сва длака беше опала са тела, и кожа ce смежурала, једног заиарног дана када ce самун ковитлао над либиском пустињом, и носио црне облаке песка као завитлани бес Тифона, оиа je склопила дрхтаве очи, и мирно дочекала смрт. Душа пређе y тело мале црвене шкорпије. И када домилев y Тебу виде како Тивљани славе y некадањој њеној палати нову свету куртизанку од осам година, она својим отровним репом зададе себи смрт. Душа поново пређе y једну стару врачару шакалскжх очију и пламене косе. Она оде y палату мале куртизанке Сати, и прорече јој тако страшне, тако тајанствене ствари, да ова полулуда од страха зададе себи смрт угушив ce y опојном диму неког нилскога конопља. Стару врачару залише неком смрдљивом, растопљеном смолом, a душа излете из тела које ce грчило y страшним мукама, и продужи да лута својим дугим путем кроз вечност y бескрај. Била je y души једног великог пацова, која имађаme сјајну, црвенкасту длаку, и кога уби неки дивљи веслач y дну једног сјајнога трирема. Била je y души хипопотама, мандрила и твора; кугуара, стенице и сервала; индиске краве и вампира, хијене, буљине и жабе краставице, и свих нечистих животиња које земља, вода, ваздух и ватра ношаху il познаваху. Била je y змији, коју донеше божанској Клеопатри y корпи пуној мирисних смокава. Па кад тада сасу свој зелени отров y краљевску дојку белу, и шиљату као капа Асираца, она задрхта од луде радости. Била je y толима хетера и разблуђених Весталки.

А. Wachsmann Prag Crtež

8