Zenit

Беше и y царској души Агрипине, и када ова паде под удардима мачева сином послатих убица, душа иређе y једну магарицу, која je туј крај обале жалосно њакала. И тада први пут y свом дугом лутању осети неизмерну срећу. Потом када магарицу неки пијани ослари батинама умлатише, јер je црпела сву снагу њииих магараца, душа оиет настави мучио лутање кроз свемир. И векови су тако пролазили. Хиљаду je тела та блудећа душа наставала, и ишла тако кроз муке и патње ка дању спашења. Усељена y тело једне вашке она изгоре y Шпанији на спалишту заједно са Јеврејином, y чијем je кафтану мирио становала, a кога инквизиција осуди да би ce његовог блага дочепала. Потом je била y телу пијавице, коју y златноме суду са много других донеше на сјајпи двор витевшога францускога краља Франсоа I, који ма да беше стасит, јувачан и леп, боловаше од гадне напуљске болести! И када je ставише на маљави. пшроким црвеним иегама ишарани краљевски трбух она поцрвеие од uonoca и радости. Када ce већ напила болeene крви, бацили су je на ђубриште где je бедно скапала. И док je душа и даље лутала мучним путем искупљења, и мумију, која стриљиво чекаше y дну пећине да ce душа врати y њу, пробудише из миогостољетиога мира. Неки туђинци дођоше једнога дана, повадише мозаике. изрезаше са целим каменим илочама барељефе, и изнеше саркофаг са мумијом која и сама сад поче дуги мучтш пут. Носили су je прво на леђима камила. потом ва баркама дуж Нила, на ратној фрегати. noTOM на неким чудпим колима, какве y Египту никад није видела, и једнога даиа доспе y једну огромну палату са безброј прозора y неком далекоме граду, који имађаше варварско име: Париз.

Ту су многи старци са стаклима на очима окретали и загледали оне жуте, зелене и дрвене хиероглифе, што нх пре безброј векова исдисаше руке вештакасликара на угипсаним омотима око тела и на саркофагу. Загледаше их, свађаше ce, мкого ce знојише, и на крају истумачише да ту лежи какав велики државник древнога Египта. Други млађи, без стакала на очима, доказиваху да би морао имати шиљату браду иа измаланом лицу. Тада један стари, y чијим ce устима кад je жучно говорио видео само један криви, црни зуб, доказа да ово мора бити какав првосвештеник, јер су они били свугде обријани, лишени мушкости и y опште као жене. И записаше да ту лежи тело првосвештеника бога Озириса. Потом усдравише мумију, и ставише међу неке стаклене зидове, y одаји где беше још много мумији познатих предмета. Свакога су дана доред тих стаклених зидова дролазила многа лида глупава, згужвана, румена као хиероглифи на папирусу, обријана, или y длаку обрасла. Мумија je мирно дремала, и са радошћу чекала већ блиски час откупљења. Навршавале ce доследње године лутања. Душа беше y последњем своме отелотворењу. Беше y једној дивној жени пеког великога достојанственика тамо на Истоку, из земље ие мало блиске њеноме Египту. Живот те жене беше светао и свети. Beh ce ближиле последње године што одвајаху душу од сиасења, кад на земљи наста велики и крвави рат. Чете са шиљатим, и чете са округлим гвоздеиим капама подједнако пустошише вароши и села. И час длодне долине и брда беху узети од једних час од других чета. И y томе страшном добу жена са душом мумије заведена демоном грешена, y лицу једног ратног извозника, почини првобитни грех несретне Ануке. Завршиле ce године велике казне откупљења, a душа ce ипак не врати y Нирвану. Једног дана корачала, je кроз ону велику палату са много широких прозора жена са душом мумије, a пратио je зли демон y лицу ратног извозника. Пролазили су кроз сале асирске и феничке, римљанске и грчке,'и кроз дуге одаје где читави зидови шареним платнима беху заклоњени. Најзад су ушли у салу Египта. Док ce жена са душом мумије иеизмерно дивила ширини плећа и јачини мишића неког црвеног египатског писара, који на прекрштеним голим бутинама држаше папирус и вечито писаше, и докле зли демон, y лицу извозника, гледаше са неизмерном жалошћу на мале старе комадиће злата y стаклу затворене, чу ce неки лаки шум за њима. Мумија je осетила своју, туђим грехом поново отету, душу, и задрхтала je светим гневом. Заљуљао ce саркофаг и мумија, ирснули су велики стаклени зидови, и срушило ce све то на ирестрављену жену. И би велика несрећа. Од страха су попрскали и други стаклени зидови, и ишчезли стари комадићи злата, од страха ce срушила без свести на под жена, од страха je и зли демон y лицу ратиог извозника ишчезао. Потом су чувари дојурили и доносили разие соли, али ce жена није могла освестити, била je мртва, јер je мумија узела натраг своју душу. A полиција je тога, дана забранила све новине.

В. Piskač Prag Čarobnjak

9