Zenit

зам ставио своју елементарну снагy изнад индивидуалних прохтева старога друштва и материјалистичког, односно егоцентричног гледишта нa »живот« и »свет«. Зенитизам, први je y нашој земљи, који je дао нашој младој уметности нову и широку базу колективног израза, чији je извор колективни дух и лшгектзшно освћање. Плоле рата, зеиитпзам je једини уметничко кулшурни raison d’etre свију Јужних Словена, пошто: колективло срце веће je од ма кога индивидуалног срца, y ма кога човека, y ма које доба. И y прошлости, сви велики духови, сви велики песници и филозофи (никада није било и великих политичара!) били су колективисти. Па ипак, још нема човека: има само пpacтapиx људи! Н ека ce не заборави, да су зенигисти, нипошто својом кривицом: данас још увек, последња марва y овој земљн. Зенитисти служе за ирезир беднима, a за поругу духом сиромашнима. Да! Све то y оној земљи. која je искључиво домоћу зенитзма постала први пут равноправан активан сарадник y светској новоуметничкој заједници и y замаху нових проналажења. (Знамо, знамо, што већа заслуга за малене, то ввћа поруга од малених!) До оада, први су зенитисти на заједиичком послу прве уједињене младе и нове генерације свију континената. Човечанство може ce ујединити само заједничким радом, на заједничком делу за заједнички циљ. Ево: нас уједињује нова уметпост. Колико једноставно и колико парадоксално! Али. за све иаше уметничке заслуге, ми смо y овој земљи обилно награђени, од Триглава до Тимока клеветама, да смо »плаћеници« денунцијацијама, да cмо »опасни по државу« глупостима, да смо »велеиздајници« свирепошћу, да смо »аустријанци« ~~ завистима, да смо »хохштаплери« и др. Ово све није чак довољно ни за иокрен смех. Једва за подсмех и чуђење и једва за једно иокрено признање: истина je, ми смо опасни по државу културних скоројевића, сликарских дилеталата и песничких плагијатора, одноcнo свију празних тикава и шупљих глава. што ce коче на смрдљивим параграфима, Дакле, иницијатива зла

никако није y нашем срцу иницијатива подлости није y нашој души. Господо славјанска. и наше братство je релативно. Ми јесмо 6paћa свију људи, али ми нисмо браћа милијунских хуља y роду Христову. Ми смо браћа y зениту, али на тај »дефетизам« немогућно je применити закон о заштити државе, како сте ви то, и ви пречани и ви урођеници, од срца желели. (Што мисле о томе напр. они велики магарци са малим ушесима, који су нас живе покапали и живом зенитизму певали опело?) Н ека ce не заборави, да je наша земља као и народ, без великих културних оставштииа и без икакових уметничких традидија. У томе смеру, лишени сваког васпитања, y великој материјалној беди која je наш најмоћнији противник и непријатељ од памтивека до данас ми омо ипак y бунтовном налету. први унели y овоја дела свежи и дивљи балкански елеменат. Зашто? Понављам овде. само jeдан, сигурно непрочитал мој »стих«. уместо еваког опширног одговора: »Отрован je плод цивилизације на балканском континенту«. Н ека ce не заборави, да су зенитисти, руковођени иокључиво својом спознајом и својим дубоклм разочарењима, ослободили ce свију уметничких предрасуда, свију културних отпадака и свију наличја европске цивилизације. (Ах, маните ce академици шупље фразе: »југословенска цивилизација«!) Зенитисти, сами ce отиснуше са жилавом снагом својих варварских и ајдучких предака, на далеку непловљену пучину безграничне слободе сваке мисли и апсолутног стварања. На отвореној и непрегледној културној пустињи, почели смо саевим испочетка, почели смо да градимо своје песничке антене, своје идеоплане и спиритоплане, својом сопственом снагом. И за то- дакле, У овој »демократској« земљи ево пас на индексу полуљудског друштва и на белом хлебу богате отаџбине. Можда за то, што смо први написали маншфест за пoмoћ гладнима y Русији (види »Зенит« бр. 7.). Можда за то, што смо У име културин будућности и прогреса