Zenit

и ми тражили успоставу политичких односа са Русијом (види изванредно издање »Зенита« y 10.000 примерака од 23. септембра 1922., чланак; »Пpoтив сентименталне политнке за балканску цивилизацију«). Али, y овој земљи, и y чегвртој години по рођењу »Зенита«, ко спомене само име Русија, тај или je плаћеник или дефетиста. Благо нама! Н ека ce не заборави, да je наша слепа и блажена отаџбина, слала за нама све саме јаничаре и гусаре, не да нас игде помогну и бране, него да нас бију и потопе. Безуветно je лакше и »културније« гонити песнике него политичке зликовце! A једини зенитисти песници, лрви међу првима, даши су до сада иајвише слободе и највише полета општем стварању, без разлике: свима који пре зенитизма нису знали, јесу ли мушко, јесу ли женско. То доказују и следбеници зенитизма и њетови многобројни епигони, шго нас неоавесно пљачкају a цигански таје своје право порекло. Тако исто они други, што нас словенски и »братски« мрве, што нас »другарски« презиру и клевећу они, што живу од нас толико, да једва после можемо да ce послужимо сводим сопственим проналасцима они што ништа не раде, ништа не стварају, али друмски отимају као качаци. Ko год je од вредности и истински нов, његови радови могу ce наћи само y Зениту. То знају најбоље сви они »нови«, којима су рајска врата Зенита. за увек остала затворена. Они, што су ce брзо снашли међу антизенитистима и ОНИМ трећлма, што ce »ауторитативно«, »академоки«, и »аристократски« боре против зенитиста ие својим, него нашим оружјем, којим рукују тако невешто, жао кад би мала деца стојала иза топова, мислећи да су играчке или метле за јахање! Лако je свима вама продавати рог за свећу y овој земљи културних инвалида по рођењу, културне закржљалости по наследству, и културне реакционарности y име »великих« политичких »дела«. Овака борба против тога највећега зла, као и против духовне крађе и уметничког паразитизма увек je јалова и изгубљена. Исто тако, као и сва-ка борба против »бога« уна-

пред je ооуђена на проласт. Јаоно je: бог je најсвирепија измишљотина. Н ека ce не заборави, да су зенитисти сами. ломоћу филозофокега система: за балканизацију Европе, употребивши и свој динамички механизам: енергетички императив забележили y новој историји наше културне младости, прву епоху српоког уметничког прогреса и прве песничке револуције, која води иа колодрум: ка балканској култури, ка балканској цивилизацији, ка првој културној еманципацији од Европе. Даље од Евроле! Бвропа није оригинална и почилила je y лрошлости најсвирепија недела, која памти историја. Више к себи! Балкан! Словени! Далеко je мега, али шушка je ипак чађава. Што недостижнији циљ, то већа -снага y замаху, да ce стварајући, сгигну све нова и новија дела. Мека ce не заборави, да нас je Балкан caмo родио, a ми зенитинсти, да стварамо Балкан. И на Балкану треба да створимо ове што je потребно. да ce изпради колективна архитектура духа, као нов израз колективне душе, као HOB израз наших тежња и деловања, пре наше смрти, за коначни циљ: човечанско уједињење, братство или смрт! Зенитизам je, првенствено y овој земљи семе и плод. За то зенитизам по сваком међународном и неписалом праву. по праву духовлог револуционарног приоритета, придржава себи очинско лраво свију будућих, културно-уметничких односно стваралачких нових дела y овој земљи, a благотворан и достатан удео y ловим делима других земаља. Зашто понављамо све ово? Само зато, што ce сав наш труд и сви наши успеси приписују нашим епигониша, који носе само зенитистичко наличје, a ови њихови неуспеси и сва инфериорна пренемагања западно-европских узора и копија, пажалост, приписује ce нaма. Ми радо праштамо, алл само велике грехове. Незнање je највећи грех и то треба да ce зна! Лако je бити оплођен, пошто je семе посејано. Ми смо сејали здраво и ново семе, a увек зависи од земље. какав ће