Zenit

зенитозофи ja или енергетика стваралачког зенитизма

1. No made in Serbia наши сапутници никада не могу бити мртваци. само живи живот живота ! наш сапутник je будући зенит-човек, централни трансформатор наших живих и бунтовних варница, наших дивљих и варварских енергија. а живот? та] бедни живот често ми се причиња као огромна козмичка фабрика, у којој неуморно раде хиљаде хиљада неурона и милиони милиона електрона. још je неизмеран број оних што ленствују и што ништа не раде ! моје привиђење није ни козмичко ни животињски земаљско. та животиње не познају систем спекулативне филозофије a још мање индијски опијум будизма. моје привиђење je сасвим људско и према томе сасвим банално. та привилегованим људима је допуштено и слатко, красти богу дане хеј ! 2. тек после свих грехова настаје филозофија. ми још нисмо изашли из појаса грехова. зато ми срби немамо филозофије. удрите ме опет по лудој глави, пошто сам ево умочио старо перо да пишем нову причу о рођењу божјег телета. рођење божјег телета! божје теле! диван je феномалан играч на крвавом ужету од скоре прошлости, за нас подигнутих вешала. слава вешалима ! ми смо их зубима порушили, пуцајући право у лалоке смрти. ни једног јој зуба избили нисмо упркос што : наше роћење било je смртоносно, као роћење божјег телета или буна зенитистичког покрега. слава вешалима на висини! тако после свега, најзад je и зенитизам заиграо као луд и фантоман играч, на балканском горућем зраку генијалног ванума 3. наша реч у новој уметности и новој менажерији „изама“, била je магична, била je нова и последња. као обично: последња, али овај пут и у првим редовима: делотворна! само неколико речи у вези с овим последњим и завршним „измом“ једне набујале епохе, пошто je он једини „изам“ еминентно поратног карактера. енергетика стварања je било зенитизма, који одлучно хоће и тражи синтетизовање свих феномена у највишим и најосновнијим формама живота и светова. назовимо тај нагон стварања: енергетички императив, поред „категоричког императива зенитистичке песничке школе“, кога сам се услободио обелоданити, у пролећу 1922. године, на запрепашћење свих срба и осталих великих народа без зенитистичког духа, од тога дана објективно датира прва револуција у целој анемичној и еклектичкој поезији свих јужних словена (и осталим областима уметности!) без ичијег признања, до данас. тим боље!