Zenit

МАКРОСКОП

Плагијаторско мезе.

Плагијаторско мезе. Они који се поносе нашом платком књижевношћу, имадоше ових дана једно пријатно плагијаторско мезе. Поводом ђачких џапања, ко je боље превео Шекспирозог „Хамлета“ (чудне ми славе!) било je људи „од ауторитета“, који су смело тврдили, да je бољи превод оног бакалина Шскспнрових пронзвода која незна евглески. Други су опет тврдили, да je боъшевнзам крив, што je уопште дошло до оптужбе, због откри*еног олагвјата. Којв ће их ђаво знати, да ля je веки књижевник онај, који зна енглески, или онај који незна ни енглески ни српски. По нашем нелитерарном мипљењу, боље би било уопште не бити преводилац Шекспврових лимунаца, a најбоље je не бита рђав песник ни рђав писац! Ипак, судска расправа, ни за нас није била без интереса. Нека од опгужених назови - књижевника, дао je ову взјаву; „После рата у књижевности се иојав о један покрет коме je бао циљ да сруши све утврђене и позитивна вредности у књижевности исто онако, као што je бољшевизму био цвљ да сруша све позитввне вредности у полнтици и држави. Вођа тога покрета код нас je био г. Светвелаз Стефановић“. -- Гле чуда! „Код нас“, ваљда на чубурском потоку! Почупааа се два петла о неко имагвнарно првенство у књгжевноста. (Најбољи докав, да они не живе више!) Ми други савремениця знамо, да je споменути „један покрет“ једино зенитистички покрет у нашој поратној књижевности и уметносги. A није шала, да то знају готово сва светска штампа (новине в часописи) и сви савремени кругови од Токе ja до Мадагаскара, од Мексика до Париза. Они сви знају, да je орган тога покрета међународни часопис „Зенит“, a његов вођ, оснивач, идеологи конструктор, да je, нико други, него Љубомир Мицић. Јој, како то?...

Зенитистички покрет у свету.

Зенитистички покрет у свету. У овој години, зенитистички покрет која je једини активна представняк наше земље, на светској утакмаци нових културних вредности, био je много делатан. Напр. „Sept Arts“, угледни седмични лиет кога издаје клуб модерних архитеката, ликовних уметника и писаца у Брислу, доносио je пропетое у наставцима есеј Љуб. Мицића „Зенитизам“ на француском језику. Надаље, тај исти есеј, штампан je у најмодернијем немачком часопису «Der Sturm«, који излази већ 15 година у Берлину. Надаље, фрагменте из тога есеја, донео je у фељтону велики недерлански дневник »De Morgen“ санеколико речи о Љуб. Мицићу. Исти лист, пре тога, глтамаао je студију једног недерландског писца „Мл да уметност поезвје“ а за једини пример те поезије, штампана je песма Љуб. Мицића „Речи у простору“ на француском језику, коју je вероватно прештампао из Светске Антологије. италвјански млади часопис „25“ штамnao je Љуб. Мицића „Аерсплан без мотора“ на италијанском. Надаље, чешкв часопис „Wohnungskultur“ штампао je на немачком језику одговор на анкету од Љуб. Мицића „Треба уништити антисоцијалну уметност“. Сем свега тога, берлински дневник »Der Deutsche» расписао je прошле године светску анкету о филму. Поред многобројних одговора од позваних напр. Луначарскога, Чаплина, Фајта, Шоа, Валдена штампани су одговори Љубомира Мицића и Бранка Ве Пољанскога! Joj, како то—вама за чудо!

Велике эенитистичке манифестације у Словеначкој. Велике зенитистичке манифестације у Словеначкој. „Човек са најмоћнијом фантазијом у Европа“, Бранко Ве Пољанскв, који je ових дана отпутвао за Париз, држао je месеца априла зенитистичке вечерње у Љубљани и осталим варошима Словеначке. Његов поход je био триумфален а прва вечерня je била сензационална. Песник je ношен на рукама. Штампа je у почетку била лојална и коректна ain та љубав није дуго трајала. Клерикална штампа уа помоћ угрожених књижевних кругова, отпечела je жучну кампању против зенитйзмз, мешајући све то и са политичким блатом. Последнца je била следека: покрајински поосветии савет, последним актом пре своје ликвидације, забранво je сва зенитистичка удружења по средням школама, Koja je основао Пољански. Часопис „Зенит“ и зенитистичке књиге оглашене су за апокрифне. Један ђнк, који ce je експоновао и суввше заволеозенитистичку поезвју-- ветеран je из школе. A средљошколски наставник на Обртној Школи, сликар Чернигој, зато што je правио зенитистички декор и јавно пред публиком пружио руку Пољанском и позаравио зенитизам отпуштен je из државне службе. Благо нама и благо нашој духовној слободи! Овај нов докуменат о слободи духа, мисли и кових песника у атар Министру Просвете у Београдукоји вероватно нвје никада чуо да постојв какав „Зенит“ и какав зенитизам...

BIBLIOGRAPHIE MONDIALE Revues •• Часописи •• Livres Кљиге

Nous signalons ou commentons seulement les revues et les livres envoyés à la notre direction. Бележимо или коментаришемо само оне часописе и књнге, које су слате нашем уреднпшшву. А. В. С. Basel Comité des directeurs. Anthologie. Liège. Georges Linze. 7 Arts. Bruxelles, P. et V, Bourgeois, Flouquet, Mae», Monier. Blok. Varsovie. M. Bzczuka & T. Žarnowerowna. Bytovâ kultura. (Wohnungs-kultur). Brno. Dr Boh. Markalous Oontimporanul. Bucuresti. lancu & Vinea. Der Sturm. Berlin. Herwarth Waiden. Het Qverzicht. Antverpen. Berckelaers & Peeters Index. Ноша. A. G. Bragaglia. L’ Esprit Nouveau. Paris. Ozenfant & Jeanneret. Le Futurisme. Milano. F. T. Marinetti. Le Théâtre Go-op. Genève. Meyer & Jean - Bard. Ma. Wien. L. Kassak. Pasmo Brno. A. Černik. Philosophies. Paris. Pierre Morhange. Stavba. Praha. Comité des directeurs. The Next Call. Groningen. H. N. Werkman. Le Mouvement Accéléré. Directeur Paul Dermée.