Zenit

РУСКА КЊИЖЕВНОСТ ПОСЛЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

Морам да ce задржим на раду још једног песника, чија je слава ретка и мукла. Посве игнорисан од широке публике, он je својом књигом изменио карактер и садржину руске поезије. Његов утицај може да ce упореди са утицајем Рембоа на француску модерну поезију. Површни критичари, пошто нису нашли код њега социјалних мотива, не запажају везу, која постоји између њега и руске револуције, Упркос свега, свеукупан песнички рад Пастернаков, вихор je, који заслепљује и који бесни y његовим стиховима. Његова синтакса модернизована до потпуног преокрета, његова примитивна свежина слика, најзад цела његова поезија много je ближа природи револуције, него римоване хронике становитих освештаних версификатора. Поезија, која je код симболиста преоденула магловиту монотонију, a код конструктивиста монотонију утилитаристичке магле, достиже код њега оваплоћен конкретизован садржај. Тамо, где би свако други говорио о фамозној вечности, Пастернак би ce нагнуо кроз прозор и запитао децу, која ce играју y авлији: Драга, које je хиљадугодиште caдa? Ми не оскудевамо данас y песницима првога реда, као што je напр. Манделстам и Тихонов да не набрајам више од ове двојице. У својим стиховима, они су сасвим очували изглед добро одређеног сижеа. Манделстам, дошао je до поезије, ослобођене од сваке свесне књижевности, поезије схваћене као спој звукова, који je пре био својствен екстремним футуристима. Тихонов je међутим млад песник, који je изашао из кадра црвене армије и који je суделовао y целом грађанском рату. У његовим баладама чудно ce удружује романтизам са натуралистичким сликама и модерном терминологијом, У Русији, настао je велик број песничких групација, називане пролетерским. Ови песници. који ce y ничему не разликују од обичних песника, потрудили су ce да стварају, мање више вештачки, специфично пролетерску уметност. Сам Троцки y својој врло интересантној књизи „Књижевност и револуција“ дигао је глас против њих. Ове групе нису дале ништа изнад просечности. Најприметнији од ових песника je Казин, који употребљава занатски речник y служби чисте лирике. Рођење нове руске прозе пада y доба, када ce мења ритам револуције, и са једним попуштањем, које карактерише оно, што ce зове НЕП, „нова економска политика“. Место пређашњег безусловног одушевљења, заузима извесни скептицизам. Овде почиње редукција особља, трошкова, пројеката и фантазије. Госпођице, које су још јуче копирале прорачуне за Палату Уметности и за Палату Деце, групишу ce на улици и вичу: „Свилене чарапе“! „Парфем Убиган“! Реч: друг, исчезла je из оптицаја. Екс-другови добили су белог хлеба, али y замену,

година VI ЗЕНИТ број 40