Zenit
пали су на ниво, да не буду ништа више него обични „грађани“. Новац je престао да буде апстрактан појам. Класе y возовима васкрсле су под псеудонимом „тврдо" и „меко“. Кад je дозвољено поновно отварање барова, истодобно ce појавила и униформа келнера. Њихов живот био je дужи од многих ствари. Али колачи и сребрне паре биле су скупо плаћене. Велику трагедију доживела je наша омладина, авантгарда, присиљена на повлачење. Сада су књиге заузеле место бајонста. Природно, ово су биле књиге од пре револуције. Живот, који беше y њима описан, постао je стран, његови јунаци бизарни. Ha тај начин, романи, које су они читали, личили су на романе из средњега века. Тада ce осетила категоричка потреба књижевности, која би била одраз новог живота и нових људи. С друге стране, попуштање које je надошло, омогућило je писање и штампање књига, другачијех од малих збирка песама. Тако je епоха прозе заменила епоху поезије. Интересантно je приметити, да ниједан писац, који je формиран y пререволуционарно доба, није успео да савлада предмет и погоди нову садржину. Напротив, појавила ce цела плејада младих. Међу њима готово да и није било комуниста, али међу њима није било ни противника Октобра. Комунисти су их крстили „сапутницима“, a према томе, колика je била ширнна или ужина заједничког пута, „сапутници*, који су ступали на обим странама пута, препирали су ce или су мировали. Први по реду био je Пилњак. Он je средио хаос рођен y револуцији, a од нереда учинио je један књижевни начин рада. Идеолошки, развио je оригиналну концепцију револуције. Њему ce причинила добротворна побуна руских сељака против оне Русије из вароши, Русије европеизиране дело Петра Великог. Његов роман: „Нага година“, остаје савршено сведочанство године, која доиста нага, била je истодобно и најважнија од свих година руске историје. Што ce спољне појаве Пилњаковнх књига тиче, она je верна транскрипција слушаних диалога, одломака из интимних дневника, приватних писама, дневних заповеди и т. д. Козак Иванов и Татарка Сејфулина, дали су врло јаких ствари из епохе грађанског рата Сирова садржина игра код њих претежну улогу и кадкада својом тежином побеђује саме ауторе. Као Пилњак и многи други, они су припадници тзв. источне ориентације руске књижевности. Они ниподаштавају садржај, када je она интрига. Они не воде рачуна о архитектури књижевног дела. Својим декоративним колоритом, њихов стил подсећа на сељачке везове. Они живу од фолклора. Позајмљујући много народног духа као и његов језик, који ce y револуционарним годинама тако богато манифестовао, Бабел га je уздигао до велике уметности. Новеле y његовој књизи: „Коњица Буђенијева“, приказују нам ненадане догађаје, совјете.
année VI ZENIT numéro 40