Zenit

блиндиране возове, и људе. Овде je револуција једноставна и страшна, као и све тешке и људске ствари. Приповеда о надама и тортурама људи, са библијском објективношћу. Као протутежу овим „источним“, имамо на другој страни књижевну групу, чији су представници окренули своје очи према западу. Садржај они сматрају за угаони камен, a y области језика много више су под утицајем уличпог језика него под утицајем етнографских истраживања. Најстарији међу њима je Замјатин. To je човек европског кова, поморски инжењер, који je y своје радове унео прецизност компаса. Његови „Острвљани" су груба сатира на Енглеску и на њену цивилизацију, којој он много дугује, али чија зла су му добро позната. Његов сатирички начин врло je јак и оштар a његов једини ромап „Ми“, који je пре кратког времена објављен на немачком и енглеском, joui није могао да буде објављен y Русији. Истим књижевним тежњама припада Лидин и већииа младих писаца Лењинграда, који су ce ујединили y некој врсти серкла и који су познати под именом „Браћа Серапјонова“. Између њих, Феђин, недавно je написао замећен роман „Градови и године“, који врло добро показује млитавост руских интелектуалаца старога кова, пред ветром револуције. Каква je сутрашљица паше књижевиости? Њезина будућност, то je будућност саме Русије. Давно пре рата, песник симболиста Александар Блок, случајно бацивши поглед кроз прозор из вагона неког воза, викнуо je пророчки: Ево je. звезда нове Америке! У Русији као и свугде другде, дошло je време механичког романтизма. То није више футуризам декларација, чије су веселе будалаштине поздрављале детињство машина. Сада овај нови свет y пуној je младости. Са свим својим суровостима, са свим својим окрутностима, он није y стању да ce само савија као аутомат, него он може истодобно да пролева сузе електричног Вертера, сузе, које су од белог угља. Као сваки романтизам и овај нови романтизам врши промену пропорција и премештај планова. Позиви Истока, који за вас нису ништа више него можда претерано одушевљење за екзотичним, за нас међутим они значе поновну истинску навалу монголске крви, која тече y нашим жилама. Говopeћи о спору између наших источњака и западњака? покушао сам, да будем непристрасан. Али не, ja нећу ту културу мрава, будистичких пупака и мачева, којима правоверни шиити, вичући „шаксе-ваксе“, покривају црвеним орнаментима беле турбане. Него, ja не правим себи илузија о правој старости наше лепе Феничанке и ja не замењујем њену мудру шминку са природним теном. Али нема да ce бира. Русија, са мешавином двеју крви, разваљена на два дела света може да буде само, или европска држава или азијатска декорација, као

година VI ЗЕНИТ број 4G