Zenit

Ми смо песници, књижевници, мислиоци, уметници које ниједна власт не воле. Ни световна ни духовна. A само наша сазнања остају човечанству y аманет, као једина тековина његовог духа, као тековина која сачињава баш оно, што ce зове култура и цивилизација човечансгва. Штампа, која нема никаквог удела y том незахвалном раду, она тргује тим мученичким знојем. Штампа и не може да има удела y томе неимарском раду, пошто ce он не може измерити ниједном монетом овога света, пошто name акције не котирају на ниједној берзи. Душа и дух, слобода мисли и чистота људи коју представљамо ми голаћи то je савремена ругоба, од које ce плаше људи нашега доба и нашега друштва. јер, буржоазија je и зато нашла свој израз: сиротиња и богу je тешка! За штампу je важнија данас ваздухом надувена футбалска лопта од највеће и најактуелније идеје идеје човечанства. За штампу je важнији данас какав футбалиста или јахаћа кобила од највећих песника, од највећих мислилаца, ако су којом несрећом пали на који део кугле земаљске. За штампу je важнија само једна футбалска утакмица од свих штампаних књига y целој једној години. За штампу су важнија имена спортиста, (која ce њезином заслугом уче наизуст!) од имена свих песника и свих уметника наше поратне генерације. За штампу je важније, да ли je неки спортиста посрнуо на игралишту од књижевности целог народа, који бесциљно лута данас y политичком блату од јутра до мрака. Поред спорта, за штампу су важније све брбљарије и сва клепетања било кога политичког идиота од свих песничких стихова, (од којих ће многи имати права на тзв. вечност!) Све je за штампу важније све од свих уметничких дела, која ипак остају као једини споменици појединих народа и целога човечанства кроз столећа! A књижевност? Какав може да буде однос између књижевности и такве штампе? Однос књижевности и штампе, односно књижевника и новинара, још није пречишћен код нас. Тај однос join није добио своје правилно одстојање, оно одстојање, које je бар y нешто културнијим земљама већ доста давио повучено. Ta граница je јасна и она треба да ce изречно повуче: књижевник je само онај који je стваралац. Дакле: књижевник je стваралац a новинар je ћата y штампарским предузећима. Међутим, новинари то тешко признају. Или због незнања, или због недовољног васпитања, или не могу да признају због тога, што нису свесни свога позива или своје пролазне и свакодневне функције. Они према књижевницима заузимају готово увек „супериоран " став. Већ и због тога, што су они готово сви одреда неки „књижевници“ и „песници" само, неће да ce баве искључиво тим „пословима" пошто ce ne исплаћују. A они све то могу, разуме ce, много боље него сви живући песници заједно. He маре они много што уче од тих песника и мислити

année VI

27

numéro 41