Zenit

циганка РЕКЛА-КАЗАЛА која je прави непатворени урођеник, учинили су своје. У друштву пузаве армије сваковрсних рептила и пигмеја, којима je сумњичење најуноснија професија, постигли су баснословне успехе, чије последице сам ја тешко сносио, Давна je жеља свих мојих непријатеља, да ce ја било на који начин изведем пред суд или сахраним y којој лудници. Пошто сам просто искључен из савремене „званнчне" књижевности, и ако сам пре зенитизма својом поезијом био гурнут y прве редове тзв. модерне поезије, 1922. године готово све веће новине y земљи донеле су вест неке сумњиве београдске агенције, да ћу бити ухапшен због зенитизма, да ћу бити оптужеи по закону о заштити државе због неразумљивог писања! Таман! И ја честитам данас свима својим непријатељима. Они су до живели један свој празник и свечан дан успеха, Ово је њихово дело. Што ce ја налазим данас под оваквом оптужбом, y првом реду заслуга je свих савремених књижевника и песника, старих и младих, који су јединствени y односу према мени или покрету кога ја водим. По свој прилици зато, што га они не воде. Измишљали су најсрамније подвале и клевете, подржавали их и ширили, само да би обешчастили моју појаву као човека a нарочито да би угрували моју појаву y поратној књижевности. Без моје појаве наша поратна књижевност je непотпуна, пошто je мој лет далек и преко локалних граница замећен. To ми ce баш никако не може да прости. Исте године 1922. y културном центру света y србождерском Загребу, један хрватски песник тражио je једном приликом пред судом, да ме ce пошље y лудницу на посматрање. Други хрватски песник позивао je путем штампе државног одветника, да обустави ЗЕНИТ a најуваженији хрватски критичар позивао je такође путем штампе полицију, да сабљама стане на пут зенитистичкој поезији. И тако, изгубили су светски културтрегери хладпокрвност a ја сам ce тада сентиментално зажелео београдске слободе. И доиста, непосредно иза тих културних апела, чије су побуде биле угушивање „протухрватског покрета“, како су ce они интимно изражавали, моја књига СТОТИНУ ВАМ БОГОВА била je заплењена са фамозном мотивацијом „због тешке повреде јавног морала и увреде владара“. Важно je да споменем тај случај. Моји стихови гласили су овако: „Млади Карађорђе Песници некад била су краљеви Данас лудаци су y колима за спасавање Проводићи дивљих медведа за поругу*. Господин државни одветник који je недавно својим рукама мазио једног политичког хапшеника и хрватског Наполеона из рупе, био je тако љубазан, па je мој други стих читао обрнутим редом a све остале како треба. Због такве бесрамне подвале моја je књига била спаљена. Али нажалост, ја нисам био тужен суду

année VI

numéro 41

7