Ženski pokret

борбу са Немачком треба да се организујете по њеном начину, ако желите да је тучете, морате је имитовати. И тај закон о обвезној настави до осамнаесте године изгласан је још за време рата. Шта се код нас учинило-за време рата, а шта после ослобођења за школе? Из Француске, Енглеске, Америке и свију делова света, где су наши људи били растурени, донели су нам само две речи: „ликвидирање школе!“ Реформу школа затражили су људи ван школе и ђачки штрајкови. Питање о школским зградама, училима и уџбеницима још није кренуто. У сред престонице у мрачним, тесним и влажним учионицама, женска деца падају у несвест на часовима. Шта је остало за села ?! Реформа основне, продужне и учитељске школе није ни почета. Реформа средњих школа ко зна кад ће бити готова. Она се гради без континуитета са реформом основне школе и универзитета. И још миога и многа питања наставе и школе, од којих зависи живот и напредак учитељица и наставница, стоје отворена и нерешена. Каквог учешћа узимају наставнице и учитељице по својој личној инцијативи у питањима жене и просветне политике осим званичних одговора на званичан захтев ? Ван оних широких препирки и протеста у затвореном простору, њихов се глас још нигде не чује. А данас, више него икад, потребно је да се знају њихови погледи, захтеви, мишљења. Горе главе, ви, учитељице основних школа чија су младост и лепота били мета пожудних сеоских кметова, капетана и началника? Ви, којима су места давана не по вашој личној вредности, већ по спољашњем изгледу и тежини протекције. Ви који по двадесет година трунете у селима! Ви, чијим су сузама натопљена влашка села и гудуре!

Горе главе, ви, наставнице средњих и учитељских школа! Горе своје главе, пуне златног знања, које су досад приклањане пред празним главама мушким! Чије су класификације више негиране? Чија су права горе гажена? Чије су плате мање биле? Двадесет и пет година ви чекате да вам се призна професорски испит !! Време је да узмемо своју судбину у своје руке ! Да у свима женским основним школама буду управитељице учителшце, у гимназијама женским и учитељским школама буду директори и инспектори неставнице. Да у министарству просвете, у комисији за прављење распореда, у просветном савету, у парламенту имамо своје представнике, жене. Престанимо бити само понизни државни чиновници! Осетимо једном сву чар и задовољство бити слободна грађанка са свима правима слободног грађанина! Ми отварамо ступце нашега управо вашега листа за сва питања: школе, наставе, ваша лична и начелна о нашој будућој организацији.

М. П.

НАША ЖЕНА КАО ЈАВНА РАДНИЦА.

Шта се може очекивати од наше жене као јавне раднице? Према њеној досадашњој спреми готово ништа, према њеним диспозицијама и задатцима веома много. Ваља размотрити; шта су њени задатци и у чему се има састојати њена спрема. Задатци су јој двојаки; 1. заједнички за све жене у опште и 2. они, који јој се намећу као последица наших прилика и наших потреба. Покушај да се наброје ти задатци, био би бесмислен, јер њихов број није утврђен и не да се утврдити. Чим је испуњен један задатак, прилике су створиле други, иза кога се припрема трећи, и тако

Страна 10.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

10