Ženski pokret

се нижу један за другим, потпомажући и стварајући напредак. Категорисати их пак у врсте било би исто тако немогуће, као што је немогуће категорисати разноврсне задатке женине у скромном оквиру њенога царства, „куће“. Њено је право и њена дужност као домаћице, жене и мајке да створи услове за задовољан живот своје околине. Она има ако је свесна своје улоге у животу и ако хоће да је одигра добро она има да створи ону топлу атмосферу у којој ће дете осетити да је заштићено, човек да је разумеван, у којој ће дете наћи оног васпитача, љубав и негу, који ће учинити да оно заволи живот, а човек наћи онај одмор, подстрек и благост, који ће му дати снагу за нову борбу и нове тешкоће, ону топлу атмосферу у којој ће обоје наћи угодности, коју само „кућа“ може пружити. Је ли могуће именовати врсте задатака које има жена да испуни да би постигла овај резултат - истовремено циљ њеног живота ? ! Може ли се ту одвојити њен физички рад од духовног, може ли се одвојити њена морална потпора од материјалне ?! Не може. А није ни потребно, јер су задатци жене као јавне раднице веома слични онима које јој живот налаже као жени у опште, пошто женина делатност у својству јавне раднице није ништа друго, до проширење њеног делокруга са мале породице на једну много већу, с неограниченим бројем чланова. Треба иа овом месту упозорити на погрешно мишљење, које се све више распростире, као да је бити јавна радница нека нарочита врста занимања или чак заната. Колико је погрешно то мишљење, може се оценити тек онда, када се утврди да се „јавном радницом" назива она жена, која свој рад не посвећује само себи, т. ј. свом интересу или само својој ужој породици или каквом предузећу, односно интересима ових, већ служи непосредно опште добру. При томе је споредно, да ли је њен рад интелектуалне

или физичке природе (овом разликом позабавићемо се доцније). Уски би морали бити наши погледи пут будућности, ако би служење општем добру био монопол искључиво оних, који су то изабрали за свој знат или занимање, јер то би значило скренути напредак са свог већ обележеног пута, значило би давање супротног правца развитку обележеном све већим учешћем широких маса у јавним, општим пословима. Рекосмо да је рад жене као јавне раднице сличан њеној делатности у „кући“. Циљ је њен у „кући“ да створи услове за задовољан живот своје околине циљ јавне раденице исти је, само што сада „околина" не значи више за њу само породицу. Она као јавна радница не тежи више за заштитом и васпитањем само своје деце, већ се брине у опшге о деци, којој мати не може пружити заштиту, она жели стварање могућности , да се не негује само њен болесник, она тражи пута и начина да човеку и без његове воље одржи здравље и снагу, значи за живот, и хоће најзад као старија, искуснија, да упути, поучи и заштити не само своју млађу сестру, своју кћер у развитку. Звучни наслови као; борба жене за заштиту и васпитање ваи брачне деце, сирочиће, деце у опште, основање материнских удружења, домова, болница, рад у овима, борба против алкохолизма и проституције и најзад цео женски покрет с циљем да заштити и ојача жене у борби с животом и у борби са самом собом (заштита раднице, изједначење жене с човеком економски и политички, стручно образовање и т. д. и т. д.) нису ништа друго до уобличен израз проширене, јавне делатности досадашње жене као домаћице и као мајке, и ништа друго до рад на испуњавању низа задатака, који јој јавни живот намеће. Почетци ове јавне делатности у нас одводе нас опет ка раду жене у „кући“, Као што се дужности мајке и домаћице

Бр. 1.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страра 11.