Ženski pokret

као његов пратилац, његова сенка и његов роб. Са великом је борбом жени допуштено да дође на универзитет, јер ко научи да мисли тај неће више бити роб. То би било последње буђење свести и последње ропство. Политичка права треба да јој буду средство да дође до потпуног ослобођења. И као што су знали да кад жена почне да мисли, неће више дозволити да је сматрају за ниже биће, тако су исто свесни да ће давање политИчких права жени изазвати велике промене и у унутрашњој и у спољној политнци, у унутрашњем уређењу друштва и породици. Жени се не дају политичка права што неће умети да их употреби, већ баш зато што ће умети, а то је разлог да их ми тражимо.

Ружа Стојановић

СРПКИЊА ПРЕД ЗАКОНОМ

Удата жена.

Кад законик говори о правној способности личности у опште, он не прави никакву разлику је ли лице мушког или женског пола. На уживање и на вршење приватних права пол не може имати никаква уплива. Жена је људско сворење као човек и њој је призната потпуно правна способност као и човеку. Наређења грађанског закона која важе за људе, важе и за жене. Предрасуда да је човек паметнији од жене, савршенији од жене, давно је отпала. Народна пословица, која карактерише жене „дуга коса, кратка памет" није никакав доказ за њену неспособност него је доказ умне слабости онога, који се на ту пословицу позива. § 38. грађ. зак. вели; Пунолетници, дакле, сви, који су навршили 21 годину, се да су зрели, и они могу сами своја имања држати, њима управљати и њима руковати располагати. Овде се не прави никаква ралика да ли су пунолетници мушког или женског пола. Пунолетне девојке и удовице

имају по закону довољно искуства и памети да управљају својом личношћу и својим имањем, Закон им признаје потпуну правну способост за то Друкчије је са женом удатом. § 39 грађ. закона каже; младолетници се држе за недозреле и они стоје под особитом заштитом закона. § 920. грађ. закона: Младолетнима се уподобљава сви они, који не могу или им је забрањено сопственим имањем руковати; такви су. сви ума лишени, распикуће судом оглашене, пропалице, презадуженици, чије је имање под стециштем и удаше жене за живота мужевљева. Пунолетна девојка може да располаже својим имањем; кад се уда, закон је увршћује у луде, распикуће и банкроте. Између удате жене и суманутога нема никакве разлике кад је у питању њихова правна способност да управљају имањем. Удата жена постаје неспособна да управља својим имањем од тренутка кад се венча. Али, ако остане удовица или се разведе, онда добија понова своју правну способност. Закон не узима неку слабост или лакомисленост, што се обично пребацује женском полу, као разлог да јој се одузме правна способност да управља имањем већ само брак. Јер кад би узимао слабост или лакомисленост, никада не би жене постављао за стараоце њиховој деци, па чак и мужевима. Правници су бранили ово гледиште. Пунолетна жена веле они, која се не удаје, сматра себе за довољно јаку и довољно искусну, да може проћи у животу без заштитника. Отуда је власна да управља сама својим имањемЖена која се удаје, тражи у браку заштиту, тражи вођу у лицу свога мужаТиме самим показује да не осећа ни довољно снаге ни довољно вештине да управља својим пословима. Без сумње да су сви ти законодавци жмурећи пролазили кроз живот. Зар је жену руководила за брак само неумшеност да управља својим имањем?

Страна 14.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Бр. 1.