Ženski pokret

не би била спонтана тежња да се попуни празнина која је занемарена. Јер ако посматрамо развијање женског покрет?, видећемо да тежиште не пада на имање политичких права ради њих самих, већ ради права на учешће жене у целом послу, који се обавља ван породице. Политичка су права. средство којим ће се сачувати женски елеменат при прелажењу културе у нове форме, и заштити жене пред тим; да се њена сфера утицаја не испразни, да њен садржај живота не закржља и њени интереси, који у једном друштву, основаном на заступању интереса, не остану без представника и буду потиснути, а тиме буде укочен њен положај и могућност за развијање. Жена је стуб породице, али то не значи да она треба да остане само у кући, јер услови за егзистенцију породице више су израз спољних прилика него што зависе од жене као стуба њеног. Ако је велика скупоћа, приходи нису правилно распоређени; ако васпитање омладине не иде правилно залуд ће жена кршити руке и очајавати у кући. Ако хоће да правилно све испуни мора је се и тицати ко води комуналну политику, просветну, здравствену и спољну. Зар се ње не тиче шта се ради у општини или кад се објави рат ? Данас се њена сфера утицаја постепено празни и њен живот закржљава. Она се сматра неодговорном за све то и своју способност траћи на измишљање луксуза и лаких забава и употребљава на то да по сваку цену удајом обезбеди свој економски и друштвени положај. Међутим се њеним учешћем морају поправити услови за егзистенцију породице и васпитање омладине. Да је то тачно имамо пример, да су жене, у земљама где имају политичка права,своју акцију употребиле на сузбијање дечјег рада по фабрикама. На сузбијање трговине алкохолом и дуваном, и опасних уживања као: коцкаџинице и законом заштићена људска задовољства, која труд мајки, око здравља и моралне

снаге њихове деце, сасвим осујете. Материнска политика тражи да држава помогне породици да би испунила своје различите задатке, исто се тако бори против свега што омета, кочи и отежава труд и старање породице. Оне су имале и других циљева према својим политичким убеђењима, али су неколике области задржале као своје сопствено поље рада; васпитање и заштита деце, исхрана, заштита матера итд. Рад тих представника жена, где су жене кроз право гласа у масама учествовале у изради закона и где су у већини биле мајке, највише је управљен на заштиту општих женских интереса а ке појединих професионалних. Сасвим је разумљиво да су и жене са професијама, пошто су активно учествовале у изборима, постигле својс захтеве, али је то било споредно. Исто се тако бројевима да утврдити да учешће жене у политици после кратког времена није уступало учешћу мушкарца. У Норвешкој је при првим комуналним изборима гласало 9 1 Дг% жена према 41% људи, док је при другим било већ 26% жена, што значи половину. То је било у селима. У варошима се учешће жена пење од 48 до 62%. При изборима за парламенат, који се врше са већом агитационом живошћу, учествовало је исто толико жена као и људи 74% јер по норвешком изборном закону правних гласача има само 3/4 становника. У земљама где већ од дужег времена жене имају политичка права односи стоје овако: Нови Селанд 84 према 82 Нови јужни Уелс 72 „ 69 Запад. Аустралија 67 „ 66 Кинеланд 76 „ 75 Заблуда да жена неће политичка права овим је побивена. Њој су она потребна и умеће их употребити. Култура и политика су до сад биле привилегије мушкараца. Наука и уменост су били само за мушкарца, жена се могла тим користити

Бр. 1

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 13.