Ženski pokret

ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ КОНГРЕС ЖЕНА И НАШЕ ПРОСВЕТНЕ РАДЕНИЦЕ

На Интернационалном Конгресу Жена у Христијанији, где he скромни секретари читати кратке реферате о великој акцији жена па свима пољима хуманости, говорити говорнице без претензија, сујете и личних интереса; на томе интернационалном форуму жена, на коме ћe атмосфера дисати љубављу, на коме ће се жене целога света у једном оправданом револту поклонити општем болу жене и патњи целога човечанства, и ставити као главне тачке дневнога реда: здравље деце, слободу жене, љубав међу људима и мир међу народима, биће неколико алинеја које се непосредно тичу наших просветних раденица. Национални Савез Талијанских Жена предлаже Интернационалном Конгресу да се образује једна стална интернационална комисија од представница свију националних Савеза који припадају Лиги Народа. Та би комисија имала дужност да употреби сва средства која оу у њеној моћи, да у васпитању омладине разних земаља буде претежно златно правило: „чините другима оно, што бисте желели да они вама чине“. Усвјање овога принципа, талијанске жене мисле, одвешће сасвим природно признању: да је право јаче од силе. У блиској будућности настаће епоха, када ће се на васпитаче веома много апеловати. Већ се назиру контуре новога друштва, коме ће циљ бити срећа ма и најмањег члана његовог. У томе новоме друштву види се јасно висока фигура учитељице народа. Учитељице ће бити особе које ће највише сарађивати на препорођају данашњега друштвa. Васпитање деце и омладине биће поглавито у рукама жена, Оно старо и неоправдано мишљење, да је рад учитељица и наставница једнак само по квантитету, а не по квалитету, раду учитеља и професора, оборено је. За време рата у Француској и због мобилизације људи ушле су у мушке школе жене. Резултати њиховога рада били су одлични. У делу La femme chez les garçon (Жена међу дечацима) које је наградила француска академија, види се претежност жене као васпитача; јер је жена, и кад коментарише велике писце, и кад решава математичке проблеме, увек прво мати, сестра, другарица, па тек после професор. За то се већ предлаже да и у мушким гимназијама буде што већи број наставника. Нарочито је то потребно сада после рата, јер су бескрајни апетити, заоштреност класа, мржња мећу народима, силно утицали на душу деце. У школама ће се морати поклонити више пажње васпитавању него нагомилавању знања, да би се скинула она тврда кора која се ухватила око срца дечијег; али не грубо, већ нежпо, полако. А то ће моћи учинити само жене као васпитачи. Осим тога, биће све мањи и мањи број учитеља и професора. Никаквим великим платама неће се људи моћи задржати у наставничкој служби. Живот ће бити све тежи, људи ће се упућивати па оне позиве који ће велике маторијалне користи доносити. На први поглед изгледа да ће то бити једна опасна криза пo школу, али ће се тиме ипак стварно добити, јер ће из наставничке струке отићи сви они који су само мајстори, по невољи наотавници, људи који нису по природи за то одређени. Стара је позната истина да успоравање прогреса бива и због тога, што се један волпкн број личности упућује на оне позиве за које није, Остаће у наставничкој струци само они наставници чији јс то природни позив, уметници наставници. Њима ће бити споредна материјална награда. Они ће бити фанатици у своме послу. Рад једног таквог уметника наставника замениће велики број по невољи учитеља. Такви васпитачи удружени са наставницама и учитељацама, слободним, просвећеним и образованим женама, особама које је сама природа одредила за васпитачице, васпитаће нову омдадину, хуману, социјалну. Та нова омладина створиће нову породицу, чији ће темељ бити узајамна .љубав, базирана на узајамном поштовању човека н жене. И гек та породица биће чврста јединица будућег друштва, базираног на узајамном

Врој 2

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 11