Ženski pokret

поштовању права, друштва које ће имати једног јединог суверена: рад. Никада није било лепше време и шире поље за рад него данас, јер су се исправили они који су ишли потнуте главе, а сви разумели да је слобода без правде илузија. За напретком се мора ићи: нужно је да се свакога дана нешто ново научи; сутра се мора више хтети него јуче, данашњега дана мораћемо се спремити да идућег јаче прионемо на посао, Сад вреди оно што вели Св. Августин; homines sunt voluntates човек је онолико човек колико у њему има воље. Нашим просветним раденицама опртавају се светли путеви, указује сјајна будућност, оне te играти велику улогу. У исто време намеће им се једна од најпречих дужности; лично усавршавање сваког дана, потреба књиге као насушнога хлеба, читање педагошких листова, учење страних језика, Јер le безобзирно бити исмејане оне које мадо знају, одгурнуте оне које нису јаке. Живот ће бити борба и за жену као и за човека, али таква борба у којој he се мегдани делити: знањем, акцијом, вољом, науком. Зато учитељице и наставнице треба прве да предузму иницијативу за стварање библиотека и читаоница и у најмањем селу. Потреба књиге oceћa се данас и код најпростијег човека и сељака нашег, Наш свет са највећом готовошћу ставља на расположење свој новац и за просвету и за остварење сваке идеје, кад му се ствар јасно и лепо представи. Колика је моћ жена, у осталом, не треба говорити. „Што жена хоће и Бог xoћe“. Ако наше просветне раденице истински зажеле своје лично усавршавање, и у своме усавршавању буду гледале добит целога друштва, у најкраћем времену имаћемо свуда где оне раде скромну библиотеку и читаоницу. Наше вредно Коло сестара у томе би им веома много помогло. Десета тачка на интернационалном конгресу жена предлаже размену учитељица између разних држава. У свима државама где учитељице имају пензију жели ,се да се дода: године службе које учитељица проведе у иностранству рачунају се за пензију. Зато свака учитељица и наставница треба да зажели да се једнога дана размени са ко-

јом од француских, енглеских, американских учитељица. И у најзабаченијем селу, на столу сваке учитењице, морају бити речници: француски или енглески. Онда тек, кад учитељице великих страних народа буду провеле макар само једну зиму у нашим селима, без поште, без друштва, у незагрејаним учионицама, увидеће да нису само велики они народи који имају сјајних споменика, огромних палата, стару културу, Beh и они код чијих је кћери изванредна жилавост, отпорна снага, пожртвовање, јунаштво да се у службу народу стави све да он дође до среће моћних нација. А оне српске учитељице које оду у Француску, Енглеску, Америку, поред среће што ће макар и најкраће време бити тамо на извору науке и уметности, имаће још и једно велико задовољство да с поносом кажу деци француској, енглеској. американској: као што на оној малој кућици, у којој се родио велики талијански уметник Рафаило стоји натпис Ludit in humanis divina potentia rebus Et saepe in parvis claudere magna solet. Тако и на ставама Саве и Дунава, на вратима мале Србије стоји натпис исти: Игра се у људским стварима божанска моћ, И често на малом простору затвори један велики народ.

М. П.

СРПСКА ЖЕНА ПРЕД 3AKOHOM

О наследству

Прво да прегледамо права женске деце у наслеђу. § 396 грађан. закона вели:, „Деца мушка умрлога и њихни мушки потомци добијају први наследство; они искључују своје сестре, оца, матер и све претке умрлога.“ § 397. грађ. закона: „Колико мушке деце има на толико се дедова дели имање родитељско и свако мушко дете добија раван део. А женској деци у овом случају припада уживање, издржавање, снабдевање и пpuстојно удомлење по постојећем обичају." Жена пак по смрти свога мужа добија само право уживања, јер по § 401. грађ зак. „Ако по смрти Србина не би остало ни мушка ни

Страна 12

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 2