Ženski pokret

Изводи из говора Г. Јаше Продановића. Ga задовољством констатујем да се против женског право аласа нису износили принципиелни разлози. To је један корак унапред. Јер ти принципи против женског права гласа нису ништа друго него опскурни софизми, већ побијени у науци. Изношени су само практични разлози, разлози опортунитета, разлози времена у коме живимо. Допустите ми да укратко проговорим о тим разлозима. Један је од тих разлога да жени треба дати право гласа прво у општини. Други разлог, не треба женама дати право гласа, јер га не траже. Тај принцип који је у осталом један принцип опортунитета исказан је лепо једном народном пословицом која гласи; „Док се дете не заплаче, ни мајка не зна да је гладно.“ Али знајте да се то односи на рђаве мајке, а не на оне које воде рачуна о својој деци. Добра мајка зна кад треба своме детету да да храну, и кад је оно гладно. He односи се ова изрека на поређење жена и деце, него на поређење мајке и једног државника. Један државник не може да гледа да ли у држави поједини редови траже или не траже извесно право, него кад он нађе да је један ред потиштен и да је обесправљен, он he му одмах притећи у помоћ, а неће чекати да се појаве гласови за отпорМени је то исто бачено приликом претреса закона о радњама. Један од посланика, незнам који је био, казао ми је — зашто дајете ово право радницима кад радници то право не траже, и кад нису опколили скупштину, и не траже то право на митинзима. Ја сам одговорио, оно што сам и сад одговорио. Један министар који зна да умотри струју и потребе друштва, не треба да чека да га молбом или претњом натерају на оно што је његова дужност. Он треба да иде пред тим захтевима, и да не не дочека да буде битке, притиска и

тражења, него да осети кад је једна реформа потребна и да је да. Кад год се сачека да се поједина класа дигне, ту бива увек велике борбе и у тој борби страдају потиштени и њихови интереси. Еволуција се цак изводи тако што поједини велики људи осете што друштво у том тренутку тражи и гледа се на сваки начин да се избегне свака излишна борба. Усталом, господо, право жена тражи се и траже га предводнице жена, као што се сва права траже од појединих народ них људи, који имају извесног интереса у даном тренутку. Жене наше нису у довољној море тражиле то право. Ја ћу да вам кажем да су учиниле. Казаћу Вам зашто. Жене су за време овог рата и југословенске, а нарочито ове наше србијанске, радиле са толико самопрегоревања да је то за дивљење. Мајке које су изгубиле своју децу заборавили су своје болове и тугу и предузеле су да раде своје послове и боље и савесније него што их раде људи, и велики људи. И кад су то урадиле оне су биле деликатне, нису изашле пред нас, па да кажу, ми смо урадиле ово, па дајте нам право гласа. Оне су господо, показале велику деликатност, па су очекивале да људи кажу; Ово су дела Ваша и ви жене можете да станете напоредо са човеком. Сви посланици који су против женског права гласа показују неделикатност. Јер без сумње, признаћете, да то није ни деликатно ни добро, то је софизам, кад се каже да жена треба да тражио право, па да јој се да. И тако исто против жене и васпитања жена употребљују се они исти аргументи који и. против женског право гласа. Каже се: шта he жени васпитање, шта he јој култура виша, за њу је кујна и да двори мужа свога, a то је, господо, човечанство плаћало, јер мајка је први васпитач детињи. Кад се дете васпита код мајке просте, неспособне

Број 4. и 5

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 13