Ženski pokret

значи ништа друго до задовољити захтев најосновније правде. Свести тако питање жене на етику значи, међутим, пасти у стару заблуду старе идеологије која тврди да је идеја, у овом случају идеја правде, свемоћна и да је она покретач у људском друштву. Јер је тешко претпоставити да човек пре рата жени само зато није дао друштвена права што, немајући искуства, није знао да она представља неку друштвену вредност. Да је питање жене само питање правде, тј. морала јесте дакле само једна претпоставка; и с тога ће сви закључци, основани на њој, остати увек само хипотетични, па ма колико логични били. Оставимо дакле, бар у овом случају, одмах у почетку сва метафизичка и етичка нагађања на страну и покушајмо да станемо на чврсто земљиште. Прво што имамо да констатујемо, то је да је данашње друштво друштво мушкарца, тј. да жена у њему не игра никакву директну улогу. Многи објашњавају тај факт тиме што веле да је жена слабија од човека и да је као таква морала да му подлегне. Ако је то заиста тако, онда значи да данашњи инфериорни друштвени положај жене одговара самом стању ствари. Наш би задатак у том случају био да, ако је потребно, у појединостима олакшамо и реформишемо положај жене, али за његову принципијелну измену не би имали никаквог разлога, јер би у том случају само покушавали да радимо нешто што би било противно самој природи. Ако пак не стоји чињеница да је жена слабија од човека, цела би наша оријентација имала да буде супротна. Присталице прве тезе веле да је жена слабија од човека, физички и психички. За физичку слабост они не наводе никакве разлоге. Она је за њих очигледан факат, аксиом. Што се тиче умне инфериорности, они веле да је довољно отворити историју па видети колико је велику улогу играо човек, а колико малу жена у грађењу културе. Они ни једног јединог тренутка нису помишљали на факат да је историја писана од бића која нису непогрешна, да према томе она може да је написана погрешно и да зато наш задатак није да стварност подређујемо писаној историји, него да из стварности научимо како се историја пише,

стр. 66

ЖЕН С К И П OКР кт

БР. 11l