Ženski pokret

Али ако не користи самом уметнику, оно ћe користити другим људима. Онима који воле да праве комбинације, а нису у стању сами да измисле једну нову комбинацију, служиће као углед по коме ћe своје комбинације правити, а онима који нису у стању ни по туђем обрасцу радити, користиће у толико, што ће им помоћи да дођу до свести о комбинацијама које у животу постоје. У сваком случају уметничка дела користе људима само тиме што помажу развитак њихових радних способности. Али, ми би се могли можда запитати: зашто је потребно да се човечија моћ комбиновања до толиког степена развија, кад комбиновање игра релативно малу улогу у оном раду којим он себе одржава. Природа која уме да буде врло непосредна кад хоће, учинила је у погледу човечијег рада један непојмљиво заобилазан пут. Стварајући човечији организам, она је све његове функције потчинила једној јединој, и то : функцији трошења снаге, све његове органе потчинила једном једином, а то је : уму, који прави комбинације. По томе би изгледало, као да човек живи зато да своју снагу троши у прављењу комбинација; међутим ми знамо да се човек не одржава трошењем снаге него скупљањем, не прављењем комбинација, него уживањем елемената. Европљани, који су веровали да је човек сам себи циљ, видели су у том један природан недостатак, који еу мислили да исправе тиме што ћe нагнати човека да сву своју снагу усредсреди у користан рад. Резултат тога био је; да човек ни једну своју функцију није могао више вршити како ваља. Функцију трошења снаге није могао добро вршити јер су се органи, којим се она врши, употребљавали за рад за који они нису створени, ни удешени. Функција скупљања снаге исто тако није могла да се испуњава како треба, јер се комбинацијама које су једина ствар коју човек може да створи не могу никад заменити елементи, који су човеку за скупљане снаге потребни, и које само природа може створити. Преносећи своју страст за комбиновањем на користан рад, човек је тај рад комплицирао више ио што треба, и тиме је само учинио да он постане врло тежак и мучан за

вр. V.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

стр. 135