Ženski pokret

V Мутна, прљава река ваља се као поплава, У њој наги човек корача уз воду. Усне стиснуте, мишићи набрекли од напора. И гле, при сваком новом напору диже главу, а ноздрве шири пркосећи. Стаде ми дах : познала сам му лик. Помози ми, драги! VI Стрмо усечена обала. Уско корито узане реке. Ја на сплаву. Одмереним темпом управљам крмом. Тамо даље море. На њему две моје другарице без страха корачају по немирним валовима. Крикнух... Осврнуше се... Зову ме. Не, не могу. Мој ток је одређен. Своје ушће добро познајем. Зар ти није жао мене, драги !

9 и 10

Лис т а к

331