Ženski pokret

Рикард. (Потпуно освојен њеним говором.) И ја се грозим овога рата. Олга. Страшно ! Страшно! И зашто то људи чине? Зашто не могу да се воле? Је ли то доказ да немају довољно љубави за све? Да немају довољно снаге која је потребна за најшири живот. Можда је гуше из неких у себи непознатих разлога. Зашто, кад је она оно што је најлепше у човеку? (Заноси се.) Лепа је у свима својим облицима. Зар није она једина потврда за живот? Она је управо живот. Њоме бива живот, Рикард. Казали сте библијску истину. Осећате ли, то личи оним речима: Он је био и из њега је све постало. То значи она је Бог. Олга. (Усхићено.) Бог, једини Бог ! Кад би људи знали да чувају тога Бога. А диван је. Њиме око нас постаје све лепо. Сама реч волим бескрајно је лепа, Волим -- волим све... И ситне мртве ствари, њихов облик, садржину... њихову везу са мном. Па и нису мртве. И оне бивају, и оне се стварају. У њих ми уносимо себе, своје жеље, своје навике. А тек колико је жива велика бескрајна планина као и мали пропланак, шумски поток као и Волга што својим тајанственим шумом ствара од мужика песника. (Сасвим занета у себе.) Волим, волим све. Рикард (шапуће за њом) Волим, волим. Олга (не чује гa, још увек унета у себе) Ја волим... силно волим да волим и да ме воле. Рикард (шапне за њом) Волим! (Гласно) Како сте дивни! Олга (баци на њ свој усхићен поглед. Затим јој постаје јасно оно што је рекао. Поглед јој бива м.ек, топао). Рикард (је узбуђен) Ја вам се дивим! Олга (нежно) Опазила сам. Рикард Како сте лепи! Како сте мили! Oлгa (гледа гa мило) И ви сте лепи! И ви сте мили! Рикард (крајње узбуђен њеним речима пада на колена, шапуће) Ја вас —• Oлгa (исто тако узбуђена) Знам (док у заносу пружи своју десну руку и благо увлачи прсте у његову косу). Рикард (пресрећан хвата је за леву руку и љуби редом врхове прстију шапућући) Олга! Олга!

11 и 12

Лис т а к

399