Ženski pokret

in družina sta le posledica gospodarskega občenstva. Z razvojem državnega kapitalizma postane družina nepotrebna, celo škodljiva. Žena zadošča sama sebi in se popolnoma osvobodi vezi družine in zakona. Družina, kakor jo pojmuje evropska buržoazija, je zapreka za vsak resničen komunizem. Zato jo je treba uničiti, ali pa pretvoriti na njeno najpreprostejšo obliko, na svobodno zvezo med moškim in ženo, Ako umre ljubezen, naj preneha tudi skupno življenje. Delavska republika se zanima le za otroka, ki ga smatra za delovno enoto. Nima pravice, da bi posegala v zakon, ne s stališča plemenske higijene ne z ozirom na to, da bi hotela pospeševati ali zavirati pomnožitev Namesto starega gesla „vse za onega, ki ga ljubimo", predpisuje naša etika: „Vse zk skupni blagor". To je izjava komunistke, ki pa je tudi pristavila, da je resnično življenje daleč od teorije. Silne materi, elne težave obremenjujejo ženo vse preveč, da bi se mogla razvijati. Žene niso imele dovelj časa, da bi si pridobile zadosti tehnične izobrazbe, da bi bile enakovredne vrstnice moža na delavnem trgu, zato se morajo še vedno opirati nanj.

28 априла одржан je у Балтимору

28 априла одржан je у Балтимору (Сједињене Државе) панамерички конгрес жена са темом: шта жене Америке могу да учине на ширењу општих пријатељских односа. За овај конгрес учињена је велика припрема. Колико је важности давано своме конгресу, види се по томе што је главни говорник на њему био државни секретар Хјус. Тим својим поступком, он је учинио један изузетак у својој досадашњој политици. Међу говорницима тога конгреса пада у очи име д-ра Л. С. Роа, директора панамеричке уније. На конгресу су узели учешћа делегати из свих крајева Америке, међу којима је био и велики број говорника жена. Детаљнији извештај са овог тако важног конгреса по успех жена, донећемо у наредном броју.

Широм целог света

Широм целог света опажају се важни успеси у женском покрету, нарочито за време последњих дванајест месеца. Индијске жене држава: Мадрас, Бомбаја, Траванкора, Јаханхвара и Конхина добиле су и уживају пуна права као и људи тих земаља. Румунске жене добиле су право гласа на општинским изборима. Аустралија, Белгија и Норвешка изгласале су своје прве жене посланике за парламент. Шведска има шест жена у парламенту. И Канада у своме парламенту има женског представника. У тој срећној земљи постављено је више жена за министре.

122

Женски Покрет

3 и 4