Ženski pokret
неких тица и т. д. привлаче нашу пажњу и изазивају у нама једно стварно допадање. То допадање оснива се несумњиво на осетљивости наших чула. Ми најјаче осећамо ону врсту појава за коју су наша чула најосетљивија, и стога нам те појаве изгледају живље и лепше, но остале. Ако између осетљивости наших чула и функција нашег организма има неке везе, онда би и они предмети, од којих јаке утиске имамо, морали бити у некој вези са неком нашом функцијом. Како се једним великим делом тих предмета ниједна наша потреба опстанка не може задовољити, они се не могу односити на наше потребе опстанка, него могу једино бити у некој вези са нашим потребама рада. Код свих луксузних ствари нас највише привлачи сам материал из кога су оне направљене. Као луксузан материал сматрају се: драго камење, племенити метали, бисер, свила, слонова кост, перје извесних тица, крзно животиња, као и разно луксузно цвеће и луксузне животиње и т. д. Сав тај материал налази се у природи. Да би до њега дошли, ми морамо радити радове којима утичемо на природу и живот у њој. Тако на пр. да би дошли до свиле ми морамо да гајимо свилене бубе, садимо дуд, чијим се лишћем оне хране, и т. д. Да би дошли до злата морамо да копамо руднике, да га вадимо из земље, пречишћавамо, топимо, мешамо с другим металима и т. д. Да би имали луксузног цвећа и животиња, морамо да их негујемо, понекад да преносимо с једног континента на други, укрштавамо, усавршавамо, скоро стварамо разне врсте цвећа и животиња. Луксузан материал је увек један редак материал, који нам природа не даје у изобиљу и готов као ману, него гa морамо сами пронаћи и прерадити. Сваки луксуз условљава неки човечји рад, и зато би га можда најбоље могли дефинисати као рад којим човек утиче на природу, којим је одржава и усавршава. Ако се под културом не подразумева само онај рад којим човек себе одржава и усавршава, него и онај којим он природу одржава и усавршава, онда би се и луксузан рад с правом могао сматрати као културан рад. Било би и сувише наивно тврдити да човек луксузне радове који нису ни мало незнатни, и којима милиони људи свој живот посвећују, понекад чак и жртвују, ради само зато
Бр. 9 и 10
Луксуз
243a