Ženski pokret

сада, како Бахофен мисли, постанак гинекократије објаснити главним својствима жене. Стање општег промискуитета полова морало је постати-несносно пре свега жени, и то услед њених душевних својстава. Она је одбила све друге људе, да би се предала једном једином. У томе се она показала погодном чуварицом дисциплине и морала, којом је од тада и остала. Тако дакле њој а не човеку припада слава за оснивање моногамијске породице, чији је она била и први хранитељ и заштитник. Њеној су родбини припадала деца, према њеној родбини се управљао и ред наслеђа. Ово стање. које је поникло из општих услова, било је према Бахофену врло дуго свеопште на земљи. Зашто се пак оно није одржало? Оно се није могло одржати, вели он, због тога, што жена, која је додуше била једина погодна да га заснује муж никада не би био у стању да успостави моногамију није била у стању и да га трајно одржи. Жена, вели, није рођена да господари. Како по интелигенцији тако и по физичкој снази заостаје она иза човека. И тако, с погледом на брак, постоје по њему у целости три периода: агамија или промискуитет, на који се надовезује господарство жене или материнско право, а на ово опет господарство човека или очинско право. Последњих година о овој Бахофеновој хипотези вођена је жестока препирка. Извесне се чињенице додуше, са становишта науке о прапрошлости, нису могле порицати. Али се с правом побијало да је некадање „материнско право“ могло бити универзално, а још више, да је оно поникло из једног посве разобручаног стања хорда. Тако је, мало по мало, ова у главном на филолошко-археолошким аргументима заснована теорија швајцарског правног научника ступила у позадину, где је и остала све до седамдесетих година прошлога столећа. Тада је пак за њу придошао један знатан ослонац и ново образложење, и то сасвим с друге стране. Дошла је етнологија, а као њена главна област испитивања, која се на један специфичан начин сматрала за праву област примитивне културе и нарочито била узета за ова испитивања, била је Аустралија. Овде се наиме показало, да материнско право, за које Бахофен вероваше да је и код културних народа првобитно, постоји у многоме још и данас. Да, оно је у Аустралији тако претежно да се још и данас одприлике три петине племена придржавају овога система, а само две петине система

Порекло брака и породице