Ženski pokret

Соња, преко мере узнемирена сестрином судбином, а можда и не само то, одлучи да пошто-пото продре у Париз са својим мужем. Доцније, кад год би причала о том путу, Соња је једва могла себи објаснити, како им је пошло за руком да продру у Париз посред немачких трупа. Ишли су дуж Сене пешице. Наједном су опазили један напуштен чамац, привучен уз обалу. Одмах су ускочили у њега и почели веслати из све снаге. Али, једва што су одмакли неколико метара од обале кад их стража опази и викну за њима. Не одговарајући на тај узвик веслали су даље из све снаге и сам Бог зна како им је пошло за руком да умакну и стигну до друге обале! Затим су се увукли неопажено и у сам Париз. Комуна је већ била на прагу кад су се састали са онима које су тражили. У својим доцнијим годинама намеравала је Соња да изда неколико својих успомена из тога доба. Али је и тај план, као и многи други, отишао са њом у гроб. Хтела је да изда и једну новелу; „Сестре Рајевски за време Комуне“. Ту би описала једну ноћ у амбуланти где су радиле она и Ањута и где су се нашле са неколико девојака из њиховог раније поменутог пријатељског круга. Бомбе су прскале око њих, рањеници су неприкидно придолазили. А њима се све чинило као какав сан, као какве чаролије. Оне су још биле у оном добу живота кад светско-историски догађаји чине на нас утисак каквог занимљивог романа. Без трунке страха гледала је како бомбе прште око њих. Срце јој је задовољно куцало, душа је била препуна радости. Каква ретка срећа, преживљавати један тако значајан догађај! За сестру није могла тада ништа да учини. Ањута је страсно учествовала у политичком покрету желећи само једно: да заједно са вољеним човеком жртвује свој живот великим опште-човечанским идеалима. Коваљевски, наскоро затим, напустише Париз и Соња поново настави своје студије у Берлину. Али, после угушене Комуне, Соња поново би позвана у Париз. Овога пута сестра је сама звала, преклињући је да посредује и код оца. Требало је да отац опрости што га је варала и да их својим утицајем спасе очајног положаја. И. је био у тамници осуђен на смрт. Треба прочитати Соњине успомене из младости, у којима

Соња Коваљевска