Ženski pokret
она толико претеривала да је постајала неспособна да ужива и у животу и у раду. Мисао је постајала њен тиранин, Доцније, предана својим литерарним радовима, осећа се сасвим друкчије: литерарно стварање доноси јој највећу радост, најлепше расположење. Не само тај претерани рад, и друге околности доприносиле су да време њеног студирања у Берлину буде тако мало срећно. Пре свега однос са мужем, осећање необичнога у њиховом животу које је постајало све теже откако су се и родитељи почели мешати. Ови су, посетивши неколико пута своју кћер, затим за време распуста водећи их са собом у Русију, постепено увидели какав је њихов однос у ствари, па су почели прекоревати Соњу због таквог држања према мужу гледајући да их зближе, чему се Соња стално противила. Међутим, и она сама је незадовољна својим усамљеним животом. Већ тада се у њој јавља жарка воља за животом, која је доцније формално прождире. Она збиља није била од оних женских цепидлака које страхују од своје сенке, али њена неизвештачена скромност, страх да се не „компромитује", неумешност, стидљивост, све то скупа помогло јој је да истраје у тој крајњој усамљености, на коју се доцније тако много жали, кад год говори о својој младости. —• Јануара 1871. Соња прекида своје тек започете студије код Вајерштраса и полази на један необичан пут. Ево како: Ањута је, убрзо заморена једноликим животом у Хајделбергу, отишла у Париз без родитељског одобрења. Пошла је смело својим путем. Више није могла издржати затворена у Соњиној соби за рад. Хтела је да развије свој списатељски дар, да студира живот, позориште, осећала је неодољиву потребу за књижевном и уметничком средином. Било је саопштити оцу писмено да се налази у Паризу зато му је писала преко Соње, тако да су њена писма увек носила исти поштански жиг као и Соњина. Боже мој, па то није тако страшно! Један излет до Париза бранила је она себе пред собом Али је тамо ступила у односе којих се није могла, а није ни хтела, ослободити. Заволела је једног младог француза, доцније једног од вођа комуне. Овај се сад налазио церниран у Паризу за све време опсаде и Ањута с њим.
68
Женски Покрет
2