Ženski pokret
Пусти ме, мајко, слободну да сужњима, да делим осмех ближњима бол, мајко, да ме изжима. Подај ми, мајко, слободу да преко воде бродујем. пољупце да му нанижем, радости да му уделим, болове да му исцелим; мир срцу да му саградим. Мајко, пусти ме! Јер боле горке болујем, јер тугу суморно тугујем, јер радости не радујем, ни божје дане благујем. Не куни, мајко, не куни, суморне молбе не моли. Него ме тихо разнежи и очи благо насмеши и топло душу подрагај. Ко првом песмом сањивом што певаше над колевкои првенцу своме, мајчице. И болове ми успавај, јер он ме мајко не воли.
Милица Коcтић
БОРБА
Оставили сте ме у мраку а ја имам очи! Запалили сте ломачу једино свјетло. Захтијевате да се бацим у њу, да сагорим и сама. Ви нећете премишљања, угасићете ватру, и биће опет тама а ја имам очи!
Јованка Хрваћанин,
86
Женски Покрет
2