Ženski pokret

аутомат... Делила сам целим срцем мале болове и радости и шипаричке доживљаје мојих вршњакиња. Али саму себе сам затварала од њихових погледа као вертхајмову касу. Од свију њих била сам ја повучено, скривено биће, продукат потпуног самоваспитања. Моја веридба је била сензациона вест. Сад су све дотрчале да измаме бар слабу слику мојих догађаја. Недостатак да будем поверљива био је управо груб ударац за ове од љубопитства усијане главице. Регина, једина, која ми је својом топлом неуздржаном нежношћу многи суморан час ублажила, знала је мој мали роман. Машти свих осталих пустила сам слободно поље. Оне су извесно сад мозгале о томе како ме је достојно окитила судбина мога живота. Кад тако посматрам све девојке мога круга које су пуне површности и бесмислености, које трче од сјају ка сјају и чији најзначајнији и најдражи тренутци у животу јесу само мостови од једног задовољства другоме тада осећам са дубоким болом, да жена, упркос жељи за развијањем још за дуго није дорасла месту правога човека. Сва ова празна површна бића, упркос натрпаног образовања, непријатељи су сваког озбиљног рада. Оне ступају у брак не познајући првобитни позив жене, не измеривши добро тешке, озбиљне дужности жене. Оне треба да постану мајке, васпитачи, треба да помажу стварање највећег уметничког дела дечије душе створови који налазе само задовољство у уживањима, задовољствима, празним речима и лажном сјају и напослетку уздишу и јаучу под теретом материнства... Наше васпитање је томе много криво. И често пута захваљујем својој озбиљној, упорној и самопоузданој природи да сам се сачувала од ове ужасне свакидашњости... 23. октобар. Имам само мало времена за свој дневник. Моји дани се савесно деле између рада и љубави ... једно другим улепшано. Вођење куће није се могло лишити моје помоћи. Мајка мила мајка јадикује кад помисли на време у коме ћу јој предати опет вођење куће, којом сам ја строго управљала, Припреме за свадбу нису могле бити без мене и хиљаду ситница које су се морале свршити.

Једна за многе