Ženski pokret

старих добрих обичаја. Док други народи имају силесију подака о испитивањима овог природног нагона, наша југословенска психологија и педагогија je и дан дањи на својим најнижим гранама. Искрена дискусија и темељно ботанисање или сабирање факата за ову дискусију јесте први корак y правцу југословенске сполне психологије и педагогије. Њујорк.

Д-р Паја Радосављевић

СОЦИАЛНА ОРИЕНТАЦИЈА ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА

Тешко je одредити са довољно тачности који захтев ce налази на почетку женског покрета за ослобођење. Je ли то жеља да ce отресе мужевљеве тираније, или тежња да ce ослободи понижавајућих законских прописа, или je пак ту била већ изражена идеја о једнакости полова, идеја ваздушаста и слабо оивичена. Пре би ce могло рећи да je покрет за еманципацију жене, или феминизам, пошао од ове врло нејасне и ако силовите идеје о апсолутној једнакости полова, и да ce тек временом дошло до једног практичног, прецизног и остварљивог програма. Као y свима друштвеним покретима, y феминизму ce почело са утопијом, да би ce, после више од сто година, приступило озбиљном испитивању економских, социалних и културних чињеница, y циљу јасно обележене делатности. Данас феминизам, рекло би ce, напушта свој идеолошко-утописки сутерен, и пење ce на спрат позитивних реализација. Од филантропског, опште-човечанског, универсалног, феминизам постаје рационалан и социалан. Када су Condorcet, a после њега Stuart Mill и Mary Woolenscraft, почели заступати женска права, они су пошли од апстрактне идеје да између жене и човека као душевних и мислених бића нема никакве разлике. Рођен из те идеје, феминизам je y почетку био и дуго остао један чисто идејни покрет. У вишим сферама друштвеним, које су ce једино могле уздићи до спекулације, та идеја ce одржавала, неговала и ширила као и све хуманистичке мисли којим ce хранио цвет углађеног света y осам .наестом веку. Није чудо што je y непосредној близини жена као 2*

7

Социална ориентација женског покрета

307