Ženski pokret

O zemlju, O grudi O zemlju, O grudi. Šta je pompa svih oltara...

Verka Škurla-Ilijić.

НАШ БРЕГ

Градом веје снег ко дечји шапат молбен и благ. Наш стрми брег бео je и драг као дланови твоји. О Мили, зашто не волим више сунце, ни дан, ни људски смех, ни децу не волим више. Васцели зимски дан благо мази снег ваш брег. Увијам густу мараму да пођем њему к’о теби, да волим њега к’о тебе, да волим на њему снег, к’о кад си био ти. Па клонем. Заболи ме подмукло плуће сатруло, и пружам руке и жеље немоћне : наш брег, наш мили, стрми брег... Сањиво клизи снег као дланови твоји по моме грозничном челу, пре. Склизне сутон. A са мном заједно бол као ča срећним Бог, вечито. Улицом скакућу по снегу напалом деца румена и ведрим смехом грабе радости. Па ноћ. Плави ce снег. И наш брег, Мили, плави ce.

332

Женски Покрет