Ženski pokret

по комаду, долазе y обичај и нарочите премије, које ce додају плати, a одређују према количини и каквоћи урађеног посла, његовој правилности, брзини са којом ce ради, пажљивој употреби алата, малој количини отпадака, ит.д. Да би ce радници заинтересовали за што већу производњу, пружа им ce још и могућност да учествују y добити, оснивају ce радничка акционарства, ит.д. Осим тих непосредних добити постоје још и посредне користи које служе као допуне награда, наиме : утврђивање минималне плате, зајемчање редовног исплаћивања плате, издавање бесплатно или са сниженим ценама извесних намирница, потребних ствари, станова, олакшице при лечењу и школовању деце, осигуравање од беспослице, радне неспособности и старости. Претпостављајући да je зарада заиста најглавнији покретач рада, њоме би ce радник могао покренути само y толико на рад, y колико то зависи од његове воље. Али како успех и принос рада не зависе само и једино од воље радника, него и од других чињеница, то ce самим повишењем зараде није могло све постићи, У другом делу своје књиге г. Јовановић испитује услове, који могу допринети већем приносу рада, a не зависе од воље радника. То су, прво: добра организација рада. Пошто машина механичке послове ради брже и боље него човек, то je прво правило добро организованог рада : да све механичке радове ради машина, а не човек. Поред савршених машина, радник треба да има и савршене алате, подесно одело, сировине првог квалитета, ит.д. Уопште, рад ваља да je тако организован, да раднику при ралу ништа не смета, да никакве излишне покрете не мора чинити, и да сваку могућу олакшицу има, како би најбрже, најбоље и најлакше могао радити. Ради тога, основана je данас једна наука, која испитује све покрете, који ce при разним радовима чине, y нзмери да пронађе начин рада, којим би ce најмањим губитком времена и снаге могло најбоље радити. На основу тих опажања комбиновани су читави системи рада, од којих je најпознатији чувени Тејлоров систем, окоме г. Јовановић подуже говори, чинећи му врло умесне замерке. Поред горе наведених услова који ce изван радника налазе, има извесних услова који ce y самом раднику налазе, али не зависе од његове воље, као на пр. његове природне радне способности. Несумњиво je да ће радник боље радити оне радове за које има способности него оне за које нема. Стога сваком

7

Проблем рада

293