Ženski pokret
103.320. Од тог збринуто je свега 8.500. Дакле, остало је према званичној статистици незбринуто 94.820 деце. Не заборавите да су то деца погинулих ратника, деца чији су родитељи дали своје животе за ову земљу. Та су деда остављена на улици незбринута, јер за њих нема буџета, јер за њих нема кредита. Та деца лутају данас југословенским улицама тражећи хлеба, тражећи рада јер су остављена сама себи. Рекла сам да је остало незбринуто 94.820 ратних сирочета, али је вредно видети колика је и каква помоћ оне деце за коју држава каже да се збринула, и да им је помоћ пружила. Ја ћy овде цитирати буџет Министарства Социјалне Политике који ћe нам као званичан докуменат пружити јасну слику те збринуте деце. Ево шта каже буџет: „Плаћање за издржавање ратне сирочади у породицама, колонијама и приватним установама. Набавка готове обуће, одеће и рубља или материјала за ове и израда, трошкови око деобе ових деци. Израда протеза богаљастој деци и стручно васпитање даровите ратне сирочади. Помагање месних заштита према чл. 15 зак. о заштити деце и младежи и награда повереницима за смештај и надзор деце према чл. 9 истога закона за (30.000) деце по (150) месечно, на једно дете (1800) годишње — што износи тридесет и шест napa дневно (36. п. д. дневно) Да не би неко од присутних мислио да је код оних који су били позвани да збрину ту децу било добре воље а оскудевала средства ја ћy вам прочитати неколико цифара из буџета Министарства Унутрашњих Дела. „За храну тридесет жандармских коња 300.000 за годину“. што износи 27 динара и 40 napa дневно. За једног полициског пса 5.65 дин. дневно што значи да се један коњ цени осамдесет пута више од једног ратног сирочета. Тридесет и шест napa дневно онда када је килограм хлеба 5 динара а литар млека 5 динара. А где је обућа и све остало? Не треба заборавити да тих 36 napa су и за школовање добре и даровите ратне сирочади. Да ли се такав рад наше владе може назвати социалним радом? Или она таквом својом социалном политиком припрема овом друштву од те несретне деце физичке и умне дегенерике. Зар она ту несрећну децу не гура у крађу и проституцију? Да рад наше владе заслужује најпунију осуду, јер је она досад водила антисоциалну политику према заштити деце и младежи и она ће ту своју политику и даље продужити ако ми останемо рав-
4
О невољама наше деце
167