Ženski pokret
бележнику: „Данас сам била први пут на двору. Мама је била са мном, она ме је представила“. Од тога дана, живот је за њу постајао од већег интереса но књижевност, јер њен бележник престаје да буде један преглед читања и размишљања са изузетним примедбама о људима и приликама, већ постаје нешто сасвим противно, постаје дневник испуњен многобројним догађајима и занимљивим описима разних карактера; док је врло ретко говор о књижевности. Пола године, или нешто више, непосредно пред њен улазак у друштва, мора да је било време када се она највише била посветила умном раду судећи по броју, разноврсном и брижљиво сређеном прегледу дела које је она тада прешла. Утицај њеног оца је и даље остајао подбадач свега што се у њој збивало. Једног дана после вечере седели су сви у парку и пили кафу. Он је са једним господином, који је био код њих у гостима повео, у присуству Евадне, реч о књигама. У току тог разговора додирнули су се Родрика Рендома и Том Џонса. Те су га ствари нарочито одушевиле и о њима се изражавао са највећим дивљењем и похвалама. По његовом мишљењу, те две књиге својом особитом вредношћу надмашују све друге које су у последње време изашле. „У њима је верно до ситнице изнесен живот онакав какав је, и то не само живот овог доба већ за сва времена. Кад их читате, осећате да имате пред собом развој једне истините историје а не производ маште, и на свакој страни налазите на по једну поуку моралне филозофије." На Евадну је то учинило силан утисак, жудела је да дозна како изгледају те поуке моралне филозофије. Узела је Родрика Рендома и Том Џонса још исте вечери из библиотека и однела их у своју собу да их проучи. То су те две књиге о којима је била реч да су последње које је она читала, пре но што је ушла у свет. Нису јој се допале, али их је она ипак прочитала од почетка до краја, и тада правила своје примедбе. О Родрику Рендому ево шта је мислила: „Јунак ове књиге је један младић, један од типова којима се све опрашта. Ако једна ствар сама по себи није била добра, он би је ипак урадио, јер по његовом схваћању задовољство које извршивање такве једне ствари причињава, довољно је да оправда све. После једног порочног живота о коме он говори без икаквог осећања лишавања личног достојанства, он се жени једном дивном милом девојком која се зове Нарциса. И цео свет изгледа да очекује, да из такве једне везе порока са врлином мора
4
Ева д н а
183