Ženski pokret

Као дете осетио је дубок бол за тицом, коју су ипак време и младост залечили• као младић болно је рањен губитком љубљене девојке, али Опет гоне данци дане И године годинице ита рана се залечи, јер му је живот дао радости у сину његовом. Трећа рана је губитак сина, предубока и неизлечива; можда и зато само што пред тим старцем седих коса није више било младости и живота. Ретко лепа му је песма Слатка мисли која мисли на драгу, на тренутке кад збуњена, румена, са гласним куцањем срца, са једва крећућим уснама, са сузом у оку полети драгом:

кано зора белу дану, једва дочекану! —

Мила моја, зоро моја, сунце дану моме! О, слађана мисли моја a о злату моме!

И тако се редом нижу лепша од лепше, нежнија од нежније љубавне песме Бранкове као: Нека сунца

Јарко сунце седа, травка њега гледа оборена лица а пуна сузица. Ја ни лица кријем, нити суза лијем,

Beћ c’ ето осмевам, и вако попевам; „Нека сунца, нека, мене драга чека: драга сунца два мени he да да!“

и Укор

Где си, душо, где си рано? Где си, данче мио? Где си, сунце огрејано? Где си до сад био? Та синоћ се теби млада баш за цело нада: сунце зађе, паде тама, а ја оста’ сама!

Ала љубиш, моје лане, ала грлиш славно! Љуби, грли, док нe сване, тa већ неси давно! Већ недеља дана прође, како ми не дође, јао, злато, тако т’ Бога, та како си мога?

Ja лично највише волим једну строфу из Бранкове недовршене песме Туга и опомена, писане у јамбу, који се тада први пут и јавља у нашој поезији, зато ћy њоме и да завршим цитирање Бранкових. љубавних песама; О драга душо, узми цветак нежни, Он нежан јесте као што си ти, На врелу где се диже предел брежни, Где први пут смо видели се ми; Из образа твојих руменоснежних Где први пут ја неба сласти пих; Где први пут ја ока видех бај, Ту изнико је, мила моја, знај.

4

Бранко РадичевнН

189