Ženski pokret

тању женски правници. Излази да, у том случају, око двадесет професора Универзитета нису били компетентни нити у стању да тачно оцене своје ђаке. Писац, путем ове брошуре, хоће то да исправи. Своја посматрања аутор своди на жене писаре по судовима београдским. Наводи њихов број и бројни распоред. Своје правне рефлексије даје само у оквиру права и правосуђа на територији предратне Србије. Али пропушта да наведе чињеницу да је и сам судски писар. Међутим, ова околност баца више светлости на оно што се у књизи тражи и тврди, а даје могућности да се оцени са колико објективности аутор то чини. Јер он говори о својим колегиницама и оцењује оне које су са њим у истом рангу и на истом послу. У брошури се захтева да се сви женски писари уклоне из судова и у нов закон о судијама унесе пропис којим ћe се забранити женама ма иначе имале све прописане квалификације и испите улазак у судску струку, зато што су лица женског пола. Ово се тражи: „императивно", „безусловно", „апсолутно“ и „што пре“. Као аргументе за своје тражење писац наводи: своја опажања, свој суд о женама уопште, женама-правницима напосе, о способности ових последњих, „неправде" учињене судским писарима мушког пола, положај жене у нашем позитивном праву, и др. Тврди да једино мушкарци свуда у свету уживају јавна права и имају власт у рукама. Потеже и народну правну свест. Тумачи је, разуме се, како му треба. Па је затим такву, у хипотези, ставља насупрот државним законима и мисли да чак ни закони који са оваквом правном свешћу не би били у складу, не би важили, јер не би били примљени и примењивани. Сматра да такви закони уопште не би били право. То ништа не смета писцу да у истој књизи тврди: да право има свој извор из силе. Збиља, ретка правна логика! Аутор се упуштао у доказивање немогућних ствари, Он данас, у XX. веку, тврди да је наш народ толико неспособан за напредак на пољу цивилизације и културе, да се чак и правна свест народна изражава у праву јачега. А таквим тврђењем негира се, не само постојање права уопште, већ, следствено, и постојање правне свести код једног народа данас. „Право јачега“ није никакво право, већ проста и груба сила. Сам појам народне правне свести доста је неодређен и даје се злоупотребити. Правна свест народна не огледа се у поје-

164

Женски Покрет

4'