Ženski pokret

„Кад ме жена пита ђе сам био Казаћу јој да сам со сијао Куку њојзи ако не вјерова...“ а о отмици имамо сведочанство у речима Вука Мандушића кад жали што му је бан Милоњић кум, иначе да би му снаху отео. Одатле видимо и да је постојало веровање у вештице, али је овде у Црној Г ори сматрано да само жена може бити вештица. Казна је била под гомилу, каменовање. Иначе, вредност, јачину и поноситост Црногорке примећавамо у пркос пониженом положају у односу према мушкарцу. Црногорка има често и мушку снагу у боју, а у обичном је животу она та, која носи терете, а не мушкарац. За њега је то стид, „човеку“ само пушка доликује. Сведочанство о отмици имамо још у законику Владике Светог Петра I. од године 1798. : „Ко уграби жену иза жива мужа или ђевојку преко воље родитеља таков да се има ћерати како безаконик и рабитељ туђе дјеце и да му стана у нашу земљу није а његово имуће да се процени и раздели како и онога који самостално чојка убије“. Казни се строго и свештеник који их венчава. Интересантно је да после пола века у прељуби између удате жене и човека овај само плаћа 70 талира превареном мужу као оштету, а жени „да није ниђе стана у нашој држави и који би је (из породице мужевљеве) ухватио слободан је њој нос откинути за изглед другијема“. А још неку годину доцније један капетан бива кажњен издржавањем ванбрачног детета и лишен чина. Али овим смо већ прешли на 19. век. Србији жена од 1730. године не сме у цркву у ово прелазно доба, док је у средњем веку знамо за њу било бар одвојено мјесто. До половине 19. века још се често крије, вели госп. Тихомир Ђорђевић, а и мени је моја стара мајка причала, да је њена мати на свадби била покривена лица, и да је свога младожењу видила први пут у опште, тек трећи дан по венчању. То је онај већ помињани утицај Турака, било угледањем, било чувањем од њихове насртљивости, Ово можда више. Према свему видимо да је положај наше жене прелазног доба нарочито низак и тежак свуда где је наш народ под Турцима био или се са њима борио. Хрватска и Приморје немају те муке и ту смо видели и жену књижевницу и господарицу код властеле или сличног привилегисаног положаја, али исто тако и вештицу код простог народа. Слика народног незнања и празноверја, незнања и суровости и школованих људи и мале, управо никакве бриге властеле о пуку. Словеначка се жена, како смо рекли, не

О нашој жени

193