Ženski pokret

истиче све до 19. века, само она има бољи положај у маси, положај немачке домаћице. * Прелазимо на 19. век, век националног дизања нашег народа, па и дизања жене у опште. Женин рад постаје разноврснији, њена улога већа, положај бољи. Националну и културну борбу води и она и ван куће. У кући пак, једини је радни чинилац она, јер „мушка глава“ дуго и често пушку носи. А њен утицај на нови нараштај као и на свој, није само утицај љубави женске и материнске већ и утицај њеног разума паметних и зрелих савета, упућивања на прави правац. Зато јој је народ и дао признање, на интересантан али најјачи и најнепристраснији начин. То је онај прилично чест појав у нашем народу, да се дјеца прозову по мајчином имену. То нам указује на јачину тих жена. Оне су се својом способношћу, памећу и радом јако истицале, околина је то осетила и несвесно одала признање. Такав пример имамо код слепог народног песника и певача Филипа који се по матери прозвао Вишњић (њој је било име крштено Марија, али су је прозвали Вишњом. М. Ђ. Милићевић, кнеж. Србија). Признање нашој простој жени имамо на други начин и код Карађорђеве мајке одлучне и одличне жене, јунака и паметне, затим код књегиње Љубице Обреновић, која излази у јавност исто толико својом личношћу колико и кнежевством. Видим њу, жену из простог народа, неписмену и муж јој је неписмен, у пркос Вукове жеље и труда, да обично помаже књигу у оно тешко време пренумераната, а случај у боју код Љубића, где она оштро. кори неодлучност и сумњу неких војвода довољно јe познта Па ипак, та кнегиња Љубица за вријеме обједа не седи до кнеза, већ у дно стола, као последња. Такав је био обичај у нашег народа. Али није само ова књегиња била одлучна и активна у националној борби. Тај и такав рад наше жене провлачи се кроз сву нашу борбу за слободу и уједињење. Оставићемо на страну и случај Бокељског устанка крајем 60. године пр. века кад на 37 погинулих већином при јуришу, долази 9 жена (што „Млада Србија“, часопис и орган вредних идеалиста који тада имају јаког утицаја и на политичке прилике а не само ове на њих, одушевљено пропраћа, велећи на евентуални приговор, да то није природно, да је све природно што је потребно те и жена ратник кад то слобода и народ изискују. Оставићемо на страну и жену ратничких Црногораца, саборца мужевљева, и жену комиту светског рата, па ћемо погледати друкчије јунаштво. Почев од првог

194

Женски Покрет