Ženski pokret

нашег женског лекара Др. Драге Љочић (и рускиње Др. Зибола, која и данас живи и ради у нашој средини) која је године 1876. била у Војној Болници у рангу санитетског капетана, преко самоуких болничарских отаца па све до болничарки „војних обвезника" по сопственом захтеву наравно! балканскога и светскога рата. Свуда видимо да ослободилачки рат и сву националну борбу и наша жена води. Не само у кући, одгајајући децу и одржавајући цело имање и породицу без мужевљеве помоћи, не само у пољу и на њиви, већ и у општини и држави, радећи за све, зарађујући и дајући порезе све свуда, као мушка глава, како рече онај наш средњевековни писац за књегињу Милицу и њено управљање државом. Није то више само Црногорка која као Косовка девојка преврће и превија рањенике „по разбоју млада“, није то ни само жена која се неће чути друкчије осим ако згреши и заслужи продају или смрт. Немамо више самосталну књегињу Милицу ни властелинку дипломату уметницу Јефимију, али имамо у маси жену која će диже улогом и личношћу, па ма то и у свом селу. Али и још више. Све су сад свесно признате као мајка Југовића, као мајке, Косовке Девојке као милосрдне сестре, књегиња Милица и Јефимија у националној и културно-просветној борби. Патриотизам наше жене огледао се и у књижевности. У време врућих и бучних бојних поклича наших мушкараца налазимо сличне песме, приповетке, чланке и наших жена. Поред стихова сентиментално-романтичких или морално-поучних, и поред разних приповедака и чланака о моди, где се ова напада, или о васпитању, а помало и о еманципацији. Расправљање о улози жене у националној и културној борби на дневном је реду и код мушкараца тога доба, и жена се ту не упућује само на кућу и децу, већ се у дужим агитаторским чланцима зове на рад јавни, ван куће. И свештеници учествују у томе апелу жени да узме живљег учешћа у општем раду ван кућног круга. За време илирског покрета срећемо се са „Илиркињом из Србије“, „Илиркињом из Далмације", и т. д. Ту се највише истиче Драгојла Јерневић, позната у главном по свом не увијек добро схваћеном дневнику. Ова жена јако развијеног интелекта и осећајности вредно ради за Илирство, кад се једном осетила Хрватицом, и за жену. Пише патриотске песме, педагошке чланке, држи предавања, отвара школе и т. д. Видимо и друге, мање, поред ње: бароницу Ожеговић, Јелу Хорват, Јулијану Гај ит. д. Кад су се Хрватице одазвале позиву вођа илиризма, да им по-

О нашој жени

195